Наше податке сви траже и тешко их је сачувати; Мариновић о случајевима на које се грађани најчешће жале

У дигиталном свету, наши подаци често путују брже него што правила стижу да их заштите.

Зато се, у сусрет Међународном дану заштите података о личности, отвара кључно питање: колико су наши подаци заиста безбедни у време убрзаног технолошког развоја и вештачке интелигенције.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података личности Милан Мариновић рекао је за РТС да су претходној години изазови у вези са заштитом података били изражени, а у годинама које долазе биће још већи.

Мариновић је навео да наше податке сви траже и да их је тешко сачувати.

Проблеми са великим глобалним компанијама

Један од кључних проблема у заштити података о личности је недостатак одговорности великих технолошких компанија. Закони у Србији, али и шире у Европи, налажу да сви субјекти који обрађују податке грађана, без обзира на то где се налазе, морају да имају представника за заштиту података.

Иако су неки од највећих глобалних играча, попут Гугла, Алибабе, Снепчета и Вибера, одредили своје представнике за заштиту података, неке компаније, попут Мете (бивши Фејсбук) и Икс (бивши Твитер), то нису учиниле. Повереник Мариновић наглашава да су те компаније дужне да се придржавају законодавства земље у којој корисници остављају своје податке.

Цурење података и одговорност друштвених мрежа

Заштита података постала је нарочито проблематична у контексту друштвених мрежа. Грађани Србије су се најчешће жалили на цурење података, посебно на мрежама попут Фејсбука, Инстаграма и Твитера. Иако Мариновић нуди помоћ грађанима који сумњају да су њихови подаци повређени, проблем је у томе што друштвене мреже често занемарују законске захтеве.

Наиме, грађани су обавезни да се прво обрате компанијама које управљају њиховим подацима, а тек уколико то не донесе резултате, Повереник може да интервенише. Законодавни оквир у Србији није довољно снажан да се ефикасно спрече овакве повреде приватности, нарочито када су у питању велике међународне компаније, напомиње Мариновић.

Глобална сарадња у заштити података

С обзиром на то да многе велике компаније послују у више држава, повереник се у последњим годинама фокусирао на међународну сарадњу.

Заједно са колегама из Босне и Херцеговине и Црне Горе, започео је иницијативу којом је настојао да се удруже државе региона и заједнички делују против непоштовања закона од стране великих технолошких компанија. Иако су неке компаније одговарале на упите и почеле да мењају своје праксе, многе су остале незаинтересоване за сарадњу, па чак и игнорисале позиве.

На пример, Мета је почела одговарање на захтеве, али одговори нису били задовољављајући, док је Икс потпуно игнорисао позиве за дијалог, додаје Мариновић.

Употреба података за развој вештачке интелигенције

Један од најважнијих и најкомплекснијих изазова у области заштите података односи се на употребу личних података за развој вештачке интелигенције. Компаније попут Мете и Икса користе податке својих корисника за обуку и развој алгоритама вештачке интелигенције.

"Проблем настаје јер се ови подаци, који су прикупљени од стране корисника у ранијим годинама, сада користе за технологије које тада нису постојале. Грађани нису увек свесни да ће њихови подаци бити коришћени у тим сврхама, а иако су корисници претходно пристали на услове коришћења, нису могли да предвиде како ће се њихови подаци користити у будућности. То је створило озбиљну забринутост међу регулаторним телима и организацијама које се баве заштитом приватности", каже Мариновић.

Грађанска одговорност и едукација

Повереник Мариновић истиче да грађани морају бити све више будни и едуковани о својим правима и одговорностима у погледу заштите података о личности.

На Међународни дан заштите података о личности, који се обележава 28. јануара, биће представљена нова публикација која анализира праксу у овој области, најавио је повереник. Публикација приказује најважније пријаве и утврђене повреде, а према подацима из претходне године, највећи број пријава односио се на друштвене мреже и видео надзор.

Грађани се најчешће жале на неовлашћено снимање, било од стране државе или приватних лица, истакао је Мариновић.

Видео надзор и законска регулатива

Видео надзор представља још један значајан изазов за заштиту приватности. Иако у Србији постоје закони који регулишу видео надзор, још увек нема специфичног закона који би детаљно регулисао ову област. Закон о полицији регулише видео надзор на јавним местима, док Закон о приватном обезбеђењу покрива приватне видео надзоре.

Међутим, многи грађани нису довољно упознати са тим законима, па често долази до прекршаја приватности. Повереник најављује измене Закона о заштити података о личности које ће делимично регулисати и област видео надзора, с циљем да се повећа заштита грађана.

Будућност заштите података

Заштита података о личности зависи и од ангажмана самих грађана. Повереник истиче да је кључ у едукацији и информисању грађана о њиховим правима. Само кроз већу свесност о приватности и одговорности могу се створити услови за ефикасну заштиту података.

"Поред тога, неопходно је да међународна заједница постигне већу сарадњу и постави јаснија правила у вези са употребом података, како би се обезбедио правичан и сигуран дигитални простор за све кориснике", закључио је повереник Милан Мариновић.