Поменом и полагањем венаца обележено 84 године од Новосадске рације

Помен је одржан уз саслужење владике бачког Иринеја, мохачког Дамаскина, и осечкопољског и барањског Херувима, а јеврејску службу држао је врховни рабин Исак Асиел.

Обележавању 84. годишњице присуствовали су изасланик председника Републике Србије Милош Вучевић, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Балинт Јухас, амбасадори Мађарске и Израела, као и заменик амбасадора Сједињених Америчких Држава, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин и представници свих градских већа.

На обележавању су учествовали и хорови, како Јеврејске општине "Хашира" тако и хор "Свети Георгије" новосадске Саборне цркве.

Патријарх Порфирије рекао је да нема места где је српски народ живео, а да није страдао и да сваки град носи ожиљке који о томе сведоче.

"Данашњи дан је тужан и велики. Ово је место страдања где се са страхопоштовањем сећамо невино пострадалих суграђана. Сабрали смо се да пренесемо молитве Богу да упокоји душе новосадских страдалника, али и многих места Бачке", рекао је патријарх.

Порфирије је додао и да су у крвавим јануарским данима 1942. године многи мучени и убијани по Дунаву, Тиси, њивама и кућним праговима, као и свуда где је досегло зло окупације.

"Ми нисмо судије, само је Бог онај који суди свима праведно. Ми смо овде да се опоменемо колико зла и разарања у свет доноси човеково одступање од Бога", рекао је Порфирије.

Према његовим речима, у Новом Саду и насељима Шајкашке 1942. ближњи је посматран као претња и противник, а то није оно чему учи Јеванђеље.

"Молитва и памћење су дуг према онима којих нема, народ без сећања неприметно клизи у амбис нових обмана. Свако страдање живи у сећању Божјем", закључио је патријарх.

"Најстрашнији догађај у историји тог града"

Градоначелник Новог Сада Жарко Мићин рекао је да се данас сви заједно у Новом Саду сећају једног од најстрашнијих догађаја у историји тог града.

"И поред покоља у Шајкашкој, већина Новосађана и даље није могла да замисли да ће се у улицама њиховог града одиграти покољ. Нису знали да је донета одлука о њиховој смрти", рекао је Мићин.

Мићин је додао и да је Дунав био под ледом и да је тај лед био линија између живота и смрти.

"На његовој површини остала је крв, а нестајали животи. Међусобно уважавање и сигурност дома више нису постојали", рекао је Мићин.

Према његовим речима, уништене су бројне породице српске и јеврејске заједнице, а међу њима су били бројни доктори, адвокати, стоматолози, професори и то само зато што су њихове заједнице проглашене непожељним.

"У неколико месеци у потпуности су затрте целе породице. Сурова намера погрома била је да се униште национални стубови нашег града. Пред овим местом, где су људи убијени без суда, наша дужност је да застанемо", навео је Мићин.

Он је рекао и да ће град наставити да ради на изградњи Меморијалног центра да би се сачувала имена убијених и да тешка тишина више никада не би завладала Новим Садом.

"Памћење је део достојанства, али и обавезе свих нас", закључио је Мићин.

Покушај  да се јеврејски народ уништи

Врховни рабин Исак Асиел рекао је да Библија описује два покушаја да се јеврејски народ уништи и да се у свакој генерацији нађе неко ко се диже да тај народ уништи.

"Јевреји се Бога не одричу ни кад им џелати узимају живот. Само постојање Јевреја и његово преживаљавање сведочи о Божјем постојању", навео је Асиел.

Венац у Дунав са чамца положили су председница Скупштине Града Новог Сада Дина Вучинић и представница јеврејске заједнице Ена Витомировић. Током рације мађарске окупационе власти 1942. године у Новом Саду и другим местима јужне Бачке, највише Шајкашке, убиле су хиљаде грађана, Срба и Јевреја.

Мађарски окупатори су почев од 4. закључно са 29. јануаром 1942. године, вршили хапшења, стрељања, масовно бацање у залеђени Дунав и Тису, хиљада житеља Јужне Бачке, Новог Сада, Шајкашке, Бечеја.

Убијено је, колико се зна, 3.809 особа, од чега су 1.068 жртава били Јевреји. Међу њима, 477 су била деца, а 927 особе женског пола.