Балкански картел на мапи светске криминалне мреже, да ли је на радару америчког правосуђа

Путеви кокаина који из Латинске Америке воде ка Европи поново су у фокусу светске јавности, након што су америчке власти оптужиле председника Венецуеле Николаса Мадура за нарко-тероризам. И док се чека суђење у Њујорку, истраге и пресуде широм света откривају и везе балканских криминалних мрежа са рутама које воде преко Венецуеле, Западне Африке и великих европских лука. Колика је стварна улога Балкана у глобалној трговини наркотицима, да ли су балкански кланови само логистички партнери или самостални актери, и може ли се регион наћи у фокусу америчког правосуђа.

Подела "посла" између латино-америчких и балканских група

Декан Факултета за дипломатију и безбедност Радојица Лазић каже за РТС да се Венецуела као држава не може означити као нарко-картел, али се може оптужити да дозвољава промет кокаина и других психоактивних супстанци преко своје територије.

"Али оно што су САД урадиле, киднаповање председника и његове супруге, против је свих норми међународног права“, истакао је Лазић.

Када је реч о балканским криминалним групама, рекао је да су балканске групе на удару радара САД, али да су главни носиоци те активности латино-амерички картели који производе и дистрибуирају наркотике, док су балканске групе укључене у логистичке послове, и пре свега када је у питању превоз.

Колико су чврсти докази са Скаја

На питање колико су транскрипти са апликација попут Скаја, АНОМ-а и ЕнкроЧета правно "чврст" доказ у међународним и домаћим поступцима када је реч о случају заплене пет тона кокаина на Аруби и пресуде црногорским држављанима, професор Правног факултата у Подгорици Велимир Ракочевић рекао је да је све то важно, иако је на почетку било дилема да ли признати то као доказ.

"Већина држава Европске уније, САД, наравно ту је и пресуда Европског суда правде из априла прошле године и бројне друге, потпуно су јасно указале да уколико се испуне законски услови, све ове пресретнуте комуникације могу се користити као доказ у кривичном поступку“, истакао је Ракочевић.

Истакао је да су у пресудама црногорских судова, које су већ постале правоснажне, Скај комуникација коришћена као доказ.

"Не можемо говорити о хомогености и некој компактности Балканског картела, јер се не ради о класичном типу криминалне организације, већ о једном адаптабилном и томе слично, где има више криминалних организација дифузног карактера и оне су повезане само у делу где се поклапају њихови интереси. У сваком случају, имајући у виду све ове трендове криминалне организације са ових простора, узимају се пре свега као озбиљна опасност и за америчке интересе. А када су амерички интереси угрожени, видимо како се реагује као из времена Џона Вејна“, истакао је Ракочевић.

О термину "Балкански картел"

Лазић је рекао да сам назив "Балкански картел" нема правно утемељење, он је више колоквијални назив за одређени део глобалне мреже са некадашњих југословенских простора, укључујући ту Албанију и Бугарску.

Према његовим речима, то је део једне шире мреже који на неки начин последњих година све више добија на замаху, нарочито у последњих десет година.

"Ту су нарочито веома битне те такозване слабе државе, како Латинске Америке, тако и Западне Африке, које постају база за такве активности, пре свега поморске луке, где је изражен велики ниво корупције у тим државама, лоша контрола царинских и других полицијских органа ради тих транспорта“, каже Лазић.

Сарадња балканских држава са ДЕА и Европолом

Говорећи о сарадњи балканских држава са ДЕА, са америчким тужилаштвом, али и са Европолом, Ракочевић је рекао да је незамисливо данас и помислити да се озбиљније супротставите транснационалном криминалитету без интензивне сарадње.

"Кад пођемо од наших држава - од државе Србије, државе Црне Горе, све те најјаче операције или најтежи предмети су и откривени и расветљени и процесуирани и дошло је до осуђујућих пресуда управо захваљујући партнерима, било да је то европска полиција, било да су европске државе…“, каже Ракочевић.

Апострофирао је као проблем скромне алате које поседујемо и хроничну неефикасност односно неажурност судова јер, како каже, оно што на крају финале свега тога су правоснажне судске пресуде као мерљив резултат.

Напомиње да ће ту бити потребно инвестирати у будућем периоду како би се државе региона бориле са планетарним проблемима.

Шта указује да су балканске групе у фокусу САД

На питање шта би указало да су балканске групе у фокусу САД, Ракочевић је рекао да су ту бројне активности од, на пример, санкција, финансијских истрага, бројни репресивни механизми који им стоје на располагању и они се сигурно неће либити да посегну за њима, а нарочито ако их прогласе нарко-терористичким организацијама.

"Тада по њиховим законима који прилично јасно ограничавају људска права и слободе, онда могу и да примене одређене методе и средства где би наравно тај примарни циљ био да се неутралишу извори опасности, на уштрб људских права и слобода. Када званично започну са процесуирањем и применом мера нарочито одузимања имовинске користи стечене криминалитетом, онда ћемо видети да су се озбиљно позабавили овом проблематиком“, рекао је Ракочевић.

Говорећи о случају где је један малолетник ухапшен због сумње да је припремао још једну ликвидацију за значајно новчано обештећење, Лазић је рекао да организовани криминал не познаје границе.

"Сасвим озбиљна и повољна мета је и регрутација малолетних лица", рекао је Лазић.