Како је отмица Амбер Хагерман променила свет – 30 година касније систем који носи њено име спасио хиљаде деце

Амбер алерт систем омогућава полицији да брзо обавести јавност о отмицама деце. Назив је добио по случају отмице деветогодишње Амбер Хагерман која је, пре 30 година , у јануару 1996, отета из свог насеља у Арлингтону, у Тексасу, и потом брутално убијена. Овај систем усвојен је у многим земљама, укључујући Србију под називом "Пронађи ме".

Игор Јурић објашњава да се систем мењао од самог настанка, али да је постигао значајне резултате.

“Нажалост, убица девојчице Амбер никада није пронађен нити се на тај начин решио случај. Тело је пронађено и начин како је убијена је заиста био бруталан, али је девојчица Амбер спасила многу децу. Само у Америци, након покретања система, враћено је кућама више од хиљаду малишана и то показује значај самог система”, наводи Јурић.

Указује да се временом мењао начин како су грађани информисани о нестанцима.

“Некада је било могуће да се само путем медија обавештавају грађани, радио и телевизијски емитери су били пионири у обавештавању јавности у случају нестале деце. Kасније се уз интернет и, наравно, мобилне телефоне променило доста тога где данас људи, посебно у развијеним земљама, имају могућност да путем бродкаст система истог тренутка буду обавештени када се покрене потрага за несталим дететом и то је оно што је заиста унапредило систем и што је додатно појачало начин како се деца траже, а ти начини јесу углавном успешни", истиче Јурић.

У Србији систем први пут покренут у случају Данке Илић

У Србији је овај систем први пут активиран 26. марта 2024. године у случају нестанка Данке Илиће.

“Ми смо три пута покретали систем. Данка није пронађена, али девојчица са Уба и дечак са Новог Београда су пронађени убрзо након активирања. То говори о томе да још увек имамо обавезу да унапређујемо систем. То је оно на чему ће се радити и где смо имали обећање Министарства унутрашњих послова”, наводи Јурић.

“Морам да нагласим и овога пута ћу искористити прилику да апелујем да се у току фебруара сусретнемо са министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем и са премијером Ђуром Мацутом”, додаје Јурић.

Указује и да је у случају нестале Данке Илић систем одрадио свој део посла добро, као и да је јавност била врло брзо обавештена.

“Нажалост, чини ми се да ти први кораци где се мислило да због самог терена и због узраста девојчице да ће она бити врло брзо пронађена и враћена, то се није десило и то нам указује да сваки случај несталог детета морамо озбиљно схватити, да не препуштамо ништа случају и евентуално неким предрасудама или предосећањима да ће се то врло брзо и решити”, наглашава Јурић.

Који су критеријуми за покретање система

Објашњава да је први и основни критеријум да се систем покрене управо када је дете у животној опасности.

“Има неколико критеријума када се он покреће, јер он се не покреће за сваки нестали случај, дакле за сваки пријављени нестанак, зато што у нашој земљи, али и у другим земљама, има велики број пријављених нестанака. И у случају да се он покрене за сваки пријављени нестанак, он би изгубио смисао. Због тога постоје критеријуми – основни да је дете у животној опасности, а други критеријум је, рецимо, ако је дете млађе од 7 година, без обзира на све друге околности систем се покреће. Тако је било у случајевима и Данке Илић и девојчице са Уба. Затим, ако је дете, рецимо, са неким обликом инвалидитета, уколико је детету које је нестало потребан неки медикамент да може нормално да функционише”, наводи Јурић.

Указује да се у неким случајевима, када је отмица у питању, систем можда и неће покренути да се додатно не би угрозио живот детета.

“Дакле, води се рачуна о томе да се покретањем система не угрози додатно живот самог детета, јер ако се тражи неки откуп или нешто слично, покретање система, као што је било у случај у Македонији, може навести можда отмичара да се лиши или реши доказа. И то је нешто где полиција мора заиста врло добро да процени случај. На њима је велика одговорност, али с обзиром да ту раде људи који су изузетно стручни и искусни у области потраге за несталом децом, онда они преузимају одговорност на себе”, наглашава Јурић.

Истиче и да се ови критеријуми разликују од земље до земље.

“Ми када смо правили, имплементирали овај систем, радна група која је радила била је мултисекторска група, разговарали смо о томе шта би било најпогодније за наше поднебље, за наш регион и у складу са тим ти критеријуми су били формирани”, додаје Јурић.

Истиче да смо и проширили ту причу, Република Српска је преузела наш модел, па чак и софтвер који се користи за покретање самог система.

“А ми смо у преговорима и са другим земљама региона, јер сматрам да с обзиром на наше поднебље, на регион екс Југославије, мислим да би било јако важно да сви подједнако користимо тај систем и да у случајевима нестанака деце у било којој од тих земаља можемо заједно да тражимо, јер прелазак из једне у другу земљу заиста није тежак. Мислим да би на тај начин заиста олакшали потрагу и спасили велики број малишана”, наглашава Јурић.

Уместо СМС порука бродкаст систем

Наводи да је постојао проблем са СМС порукама путем којих се добијају информације о несталој деци.

“Људи су се са разлогом бунили и жалили на то да је неко након покретања система, ако је систем покренут у 19 часова, неко је добио поруку у 19.15, а неко је добио у 23 сата. Али је то једноставно један технички проблем где мобилни оператери не могу у истом тренутку да пошаљу свим својим корисницима поруку”, додаје Јурић.

Указује да је имао разговор са премијером Мацутом и да се он сагласио да путем бродкаст канала стижу обавештења.

Истиче да тако систем функционише у другим земљама, где није битно да ли сте корисник било ког мобилног оператера, можете чак бити и страни држављанин који је прикључен на интернет у нашој земљи, ви добијате истог тренутка поруку по покретању система.

“У тој поруци тада можете видети и фотографију и све неопходне податке које је полиција издала у потрази. Данас је то немогуће, него када добијете СМС поруку, ви морате да кликнете на линк који вас води на сајт МУП-а, што јесте добра ствар, али мислим да би овај други начин који је распрострањен у развијеним земљама, а нешто што није немогуће да се врло брзо и код нас спроведе, много ефикаснији и то је оно на чему ми сада заснивамо заправо унапређење самог система”, закључио је Јурић.