Силоватељ са Мостарске петље на слободи – жене у страху, може ли систем да их заштити

Сви медији су пренели вест да је серијски силоватељ, који је првобитно осуђен на 18 година, пуштен након што му је казна скраћена на 12 година. Након одслужене казне за четири силовања и три покушаја силовања на Мостарској петљи у Београду, Дејан Гојковић је на слободи. Жене су узнемирене, а институције под притиском јавности. 

Тужитељка Љиљана Добрић Ковчић, психолог и вештак Дејан Степановић, директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић одговарали су у Београдској хроници на питања - шта је силовање, шта полно узнемиравање, како се та кривична дела доказују и шта чека повратнике кад изађу из затвора.

Ко улази у регистар сексуалних преступника

Игор Јурић је рекао да су, у зависности од тога да ли су правноснажно осуђени за повреду полних слобода у регистру сексуалних преступника, они и праћени.

"Можемо да говоримо о праћењу да ли је довољно добро, да ли полиција и органи имају капацитет да би могли све да испрате. У сваком случају, ти људи, након одслужене казне уколико јесу у регистру сексуалних преступника имају обавезу да се повремено јављају надлежним органима, да немају могућност да раде у неким институцијама са децом и да имају обавезу да се јављају уколико излазе из земље“, напоменуо је Јурић.

Појашњава да, ако је у питању правоснажна пресуда за повреду полних слобода, преступници на тај начин улазе у регистар, али је питање да ли је то кривично дело било пре или након 2013. године, када је формиран регистар сексуалних преступника.

Колико често силоватељи понављају кривична дела након одслужене казне

Психолог Дејан Степановић каже да околина има разлога за стрепњу. "Нису сва кривична дела силовања истоветна. Некада, као у овом случају, имамо да силоватељ напада изненада непознате жртве, а може се десити да до силовања дође и када су људи у блиској вези, па чак и у браку“, напомиње Степановић.

Према његовим речима, највећа вероватноћа понављања кривичног дела силовања је код оваквих починилаца који нападају непознате жртве и то дело чине више пута док не буду ухапшени.

Постоји неколико чинилаца који указују на повећану могућност понављања кривичног дела – то је када се ради о особама ниже интелигенције, нижег образовања, нижег социјалног статуса и код оних који су више пута починили кривично дело.

Када постоји употреба алкохола, она повећава вероватноћу понављања кривичног дела, уколико се настави са коришћењем алкохола, додаје психолог.

Разлике између силовања и полног узнемиравања

Тужитељка Љиљана Добрић Ковчић из Трећег ОЈТ каже да су то кривична дела против полне слободе. Кривично дело полно узнемиравање је најблаже кривично дело из ове главе кривичних дела, док је силовање најтежи облик кривичног дела и санкције се разликују.

"Када је у питању кривично дело силовање могуће је изрећи казну доживотног затвора, у ситуацијама када је дело учињено према детету или када је у конкретној ситуацији наступила смрт лица које је силовано“, каже тужитељка.

Полно узнемиравање је кривично дело, по закону је кажњиво, гони се по предлогу за став 1, односно када је пунолетно лице жртва овог кривичног дела, док када је малолетно лице жртва, гони се искључиво по службеној дужности, као и кривично дело силовање, објашњава Љиљана Добрић Ковчић.

Кључна разлика је што су за разлику од силовања, где се радња предузима принудом, уз акт претње или силе у циљу сексуалног задовољавања, код полног узнемиравања одређени блажи облици насиља - вербалног, невербалног, инсинуација које су сексуално обојене и које угрожавају директно достојанство у психичкој сфери жртве и која не подразумева последицу неког већег обима, али последица као таква постоји у виду узнемиравања, нелагодности, објаснила је тужитељка.

Какве су мере у свету, шта предлаже Игор Јурић

Јурић је рекао да ниједна држава није урадила оно што би требало да има - троструку гаранцију безбедности за жртве, третман, надзор и регистар.

"Уколико сексуални преступник, педофил, осећа да има коме да се обрати, да би тај нагон на неки начин могао сузбити. Надзор да буде много бољи, причамо о људима који су повратници и о томе морамо да размишљамо и у овом случају, да видимо шта ћемо са тим људима када изађу на слободу, они треба да обезбеде егзистенцију. Морамо да знамо где се крећу. Сматрам да би јавни регистар био потребан нашој земљи и било би важно да се о томе поведе јавна расправа да видимо шта каже и друга стручна јавност“, истакао је Јурић.

"Маријин закон" не предвиђа праћење за кривично дело полно узнемиравање

Тужитељка Љиљана Добрић Ковчић каже да постоје други начини посредног праћења, када је реч о кривичном делу полно узнемиравање.

"Група за координацију и сарадњу која поступа при сваком тужилаштву предузима мере и радње у циљу заштите жртве, у том смислу у зависности да ли је поднета кривична пријава, или је кривични поступак у току или је осуђено лице, одређене мере забране комуникације, приласка, контакта су могуће током поступка или након осуђујуће пресуде", наводи она.

Савети за жртве силовања када дају исказ

Степановић каже да силовање има две компоненте, ради се о претњи употребе силе и сексуалном чину, који мора да буде против воље жртве, уз ограду да жртва буде у стању да искаже своју вољу и да се успротиви.

"Ту настаје велики проблем, поготово на суђењима, када жртва не показује активни отпор. Сви имају претпоставку да се жртва грчевито бори, вришти, најчешће се деси да се жртва пасивно препусти и чека да непријатна ситуација прође, и онда се нада да ако буде послушна да ће безболније проћи“, каже Степановић.

Савет је да жртва силовања од лекара прикупи што више материјалних трагова, у виду повреда. "Када жртва даје исказ, то је непријатна ситуација за све присутне, деси се да исказ буде дат што пре и буде мањкав, треба што детаљнији исказ узети од жртве", закључио је Степановић.