Питање несталих без одговора, породице траже од Београда и Загреба истину изнад политике

Породични албум једино Јову Плављанића подсећа на покојног оца. Свећу никада није упалио на његовом гробу, јер га ни нема. За посмртним остацима трага још од акције Олуја, када су оца са кућног прага одвели у логор у Сиску.

Тамо је, према каснијим Јовиним сазнањима, сурово мучен, што је настављено и у загребачкој болници.

"Уместо да му се укаже медицинска помоћ и да се санирају последице мучења, са мучењем је настављено у болници у Загребу. Ја о томе имам потресно сведочење мог доброг пријатеља, који је такође био на истом месту у болници. Имам његову писану изјаву о том поступању са мојим покојним оцем у тој болници све док он није подлегао мучењу 20. септембра 1995. године. Мој отац је страдао у Загребу, у болници, не у некој пустињи, недођији, прашуми, него у болници. Његови посмртни остаци су нестали. Ја нисам успео да дођем до њих", рекао је Плављанић.

Није једини који трага за својима. И није једини чију потрагу отежава политика и математика. Две стране су без сагласја и око броја несталих и њихове етничке припадности.

У Србији, Веритас води евиденцију несталих српске националности на којој је 1490 људи.

На хрватском списку је 1740 несталих особа, али су сви под категоријом хрватски држављани.

Различите евиденције и политички пристисци

Саво Штрбац из Веритаса истиче да је то манипулација.

"Нико не повезује да међу тих 1740 има и Срба. Не само да има по који Србин, него је по нашој, Веритасовој анализи, још увек више Срба него Хрвата. Из њихове Управе за нестале особе врло добро знају о чему ја причам. Могли само од те њихове директорице чути да не праве разлику између разних националности. То је индиректно одговорено да има Срба, али није рекла има их више него било кога другога", рекао је Штрбац.

Осим што је оптужује за несарадњу, Хрватска од Србије и даље тражи и отварање архива, упркос упорним тврдњама из Београда: Дали смо све што смо имали, а у средишту вербалних оптужби су породице несталих.

Истина изнад политике

Мирјана Божин из удружења породица наводи се питање несталих мора решити.

"Ако смо ми породице могле да седнемо и да се окупимо што се тиче тога, сва четири народа на простору бивше Југославије сматрамо да и политичари мало морају да макну политику из свега и да почне да се решава то питање. То треба да се реши и да не буде оно познато - Нема тела, нема ни злочина", истакла је Божин.

Јово Плављанић очекује да сазнам истину о последњим данима свог оца.

"Очекујем да ти који су нељудски и нехумано поступали према њему како за живота, тако и након смрти буду изведени пред лице правде", рекао је Плављанић.

Да помака у истини може да буде, показало се у прошлости када су односе поправљали Борис Тадић и Иво Јосиповић, а касније Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић.

Комисије за нестале Србије и Хрватске, иначе потписнице протокола о сарадњи, састајале су се и сарађивале до 2020. године.

Последњих пет година, према тврдњама српске стране, из Хрватске само мук.