Нови станови, стари проблеми – да ли ће Врачар издржати нову градњу

Од једног до другог пописа становништва, у Београду је изграђено више од 134.000 станова.

Урбаниста Драгомир Ристановић истиче да се последице брзе урбанизације највише осећају у самом центру града, где је густина становништва изузетно велика.

"Врачар има 60.000 становника збијених на свега три квадратна километра. Када би добио данас статус града и аутономију, био би међу 50 најгушће насељених градова на планети и оставио би иза себе и Њујорк, Париз, Каиро или Џакарту", наводи Ристановић.

У блоку између неколико улица на Врачару, у близини Јужног булевара, разматра се могућност изградње 66.300 квадратних метара, па се процењује да ће број становника порасти за више од 3.000.

Водовод под оптерећењем

Када се на малом простору изгради много зграда, често је проблем и водоводна мрежа. Уколико није изграђена нова, дешава се да је лош притисак воде, нарочито на вишим спратовима, а ни пуцање цеви није реткост. 

Подаци Београдског водовода и канализације показују да су прошле године примили 534 захтева за прикључење нових објеката. 

Све више возила, све мање паркинг места

Са растом броја становника, повећава се и број возила, али не и паркинг места. Стручњаци процењују да на Врачару недостаје 10.000 паркинг места.

“Ако израчунамо да 66.000 квадратних метара нових станова одговара приближно 1.000 станова, уз просечан фактор 1,2, а имајући у виду да се ради о најужој градској зони, можда треба применити фактор 1,5. То значи да ће бити потребно још 1.500 нових паркинг места”, наводи Александра Ђукић, професорка на Архитектонском факултету.

Урбаниста Драгомир Ристановић истиче да број аутомобила у Београду из године у годину расте. Према подацима из 2015, на 1.000 домаћинстава било је око 300 власника возила, док данас у централним општинама попут Врачара, Старог града, Новог Београда и Савског венца чак више од половине становништва поседује сопствени аутомобил.

"Тај степен моторизације, како се назива, наставља да расте и у овом тренутку општине као што су Врачар, Стари град, Нови Београд и Савски венац имају преко 500 људи на 1.000 становника који поседују своје возило", каже Ристановић.

Недостатак зелених површина и инфраструктуре

Гради се много, а простора је мало, што доводи до тога да нове зграде, па и цела насеља, у неким случајевима немају неопходну инфраструктуру. Поред паркинг места, велики проблем су и зелене површине, објашњавају стручњаци.

"Европски стандарди налажу да је минимални број зелених површина по становнику девет квадрата, а да је оптимално негде између 20 и 50 квадрата. Када посматрамо територију Београда, тренутно је између 12 и 15 квадрата по становнику, али то је генерално цела површина Београда, општине, док је Врачар угрожен. Он има пола мање од тога, то јест негде се креће између четири и шест квадрата", каже Александра Ђукић, професорка на Архитектонском факултету.

Инфраструктура је један проблем, а све чешће је проблем и недостатак простора за нови вртић, школу, културну или спортску установу, како у центру града тако и у приградским насељима.