Када наручимо бурек са сиром, добијемо ли заиста сир – свака пета пекара нас обмањује

Ненад Вујовић каже да, када се пекар одлучи да нам понуди бурек са сиром или производ који садржи млечни производ, а да уместо тога као сировину користи неки аналогни производ на бази биљних масти, палминог уља – не можемо говорити о штетности производа, али свакако можемо о обмани потрошача.

"Управо је то био разлог да Министарство пољопривреде предложи и усвоји уредбу у којој је прецизно дефинисано да свако ко понуди такав производ мора то јасно да назначи и обележи", наглашава Вујовић.

На питање како се проверава порекло сировине ако је производ већ печен, на пример бурек, Вујовић каже да постоји низ алата за то.

“Проверава се следљивошћу, прегледом документације, физичком контролом, увидом у магацин, узимањем изјава. Читав један сплет алата је на располагању инспекторима”, додаје Вујовић.

Како изгледа исправна декларација неког пекарског производа

Говорећи о томе који су најчешћи прекршаји које инспекција уочи, Вујовић истиче да је реч о декларисању производа.

“Ту су најчешћи прекршаји. Али оно што је закључак, јесте да их има све мање. Откако смо започели контроле, откако је донета уредба, евидентно је да произвођачи схватају колико је битно да на прави начин информишу потрошаче”, додаје Вујовић.

Објаснио је и како треба да изгледа исправна декларација.

“Декларација треба да буде текстуална и да графички знак буде довољно јасан и видљив потрошачу да препозна да се ради о производу који у себи садржи замену за млечну сировину. Текстуални део напомиње да производ није 100 одсто од млечне сировине, а графички приказ садржи знак узвика, који је знак упозорења, довољно јасно видљив и треба да буде истакнут у производним погонима тако да буде доступан изнад производа који се нуди потрошачу”, напомиње Вујовић.

Указао је и да су од почетка године имали 47 пријава потрошача везано за пекаре и пецива. “У 16 случајева смо утврдили да су потрошачи били у праву”, додаје Вујовић.

На питање какве су казне, Вујовић каже да постоје два типа – управне и новчане.

“Управне казне које инспектор на лицу места доноси, доноси решење о забрани промета, забрани производње уколико је неки драстични недостатак и наређујуће мере у смислу отклањања одређених неправилности, а новчане казне и пресуде доносе судови на основу наших захтева које подносимо судовима. У овој години их је било у пекарама негде око 76”, каже Вујовић.

Ипак, напомиње да од ступања уредбе на снагу, мањи је број прекршаја које откривају у пекарама.

Каква пецива једемо

Што се тиче неправилности у самом производу, Вујовић каже да се веома ретко у пекарским производима налази нешто што је опасно по здравље.

“Урадили смо једну озбиљну анализу, да не кажем деценијску, јер смо се у последњих десет година бавили свим анализама које смо испитивали на хлебу и пецивима и закључили да су проценти неправилности веома ниски – испод један одсто”, каже Вујовић.

Наводи да су се те неправилности најчешће односиле на упаковане хлебове који се држи у рафовима мало дуже него што им је рок трајања.

“Управо то нас наводи да закључујемо да су хлеб и пецива у Републици Србији на задовољавајућем нивоу. Ми као инспектори смо задовољни, а они случајеви који се и десе да је нешто неправилно, указује да треба да наставимо са контролом и праћењем”, наглашава Вујовић.

Хигијена – црвена линија за инспекторе

Када је реч о хигијени, будући да се понекад појаве снимци на друштвеним мрежама који узнемире јавност, Вујовић каже да је то граница испод које инспектори не иду.

“Хигијена је нешто што мора да буде, све остало можемо да се договоримо – декларацију, рок да се отклони неки недостатак, али што се тиче хигијене, углавном реагујемо забраном производње”, додао је.

Истиче да су ове године 14 пекара управо због тога затворили.

“У овим контролама од 1. августа које смо вршили, радили смо паралелно и све остало у тим пекарама, не само контролу уредбе, само у два случаја хигијена није била на неком задовољавајућем нивоу”, навео је Вујовић.

За крај, дао је савет грађанима шта да ураде ако посумњају да неки пекарски производ не садржи прави сир.

“Прво, ако сумњате, немојте да купите то. Друго, наравно, пријавите пољопривредној инспекцији која ће да реагује одмах по пријави”, закључио је Вујовић.