Дневно бацимо 2.000 тона хране, а чак 450.000 људи је гладно – зашто и даље чекамо закон о укидању ПДВ-а на донирану храну

Банку хране Војводине смо покренули пре четири године и то је један од наших најбољих пројеката, поручује Срђан Будимчић.

“Циљ је да свакодневно помогнемо нашим суграђанима, јер јако пуно наших суграђана нема довољно намирница на столу и трудимо се да им изађемо у сусрет”, наглашава Будимчић.

Указује да сарађују са многим институцијама у Србији, али и са удружењима, неформалним групама, верским заједницама.

“Они су сви јако битни, јер да нема њих, не би било ни Банке хране и не би било добре организације. Све што прикупимо од хране коју добијемо, њима поделимо да они на најбољи могући начин, најдостојанственији начин, то поделе са суграђанима у потреби”, додаје Будимчић.

Званични подаци кажу да се у Србији за годину дана баци између 770.000 и 900.000 тона хране. Скупштини Србије је прошле године достављена иницијатива да се укине ПДВ на донирану храну и тако подстакну произвођачи и трговци да је усмере ка народним кухињама и сличним организацијама.

“То је јако битна иницијатива. Јако је битно да се усвоји закон о отпису ПДВ-а како бисмо омогућили квалитетан континуитет донираних вишкова производа одређених компанија, јер тиме можемо сви заједно да помогнемо”, истиче Будимчић.

Додаје да није само Банка хране Војводине у питању, да постоје и Црвени крст Србије, Црвени крст Војводине и многа друга удружења.

“Ако су све комшије у нашем окружењу усвојиле закон, користим прилику да апелујем на Министарство финансија и на парламент да се усвоји тај закон, јер ћемо тако помоћи нашим суграђанима”, наглашава Будимчић.

Подвлачи и да је Србија једина земља у региону која није усвојила закон о отпису ПДВ-а.

“У свим земљама у окружењу је усвојен закон о отпису ПДВ-а, где одмах у старту компаније могу да несметано, без проблема донирају своје производе и ту постоје, наравно, олакшице. Ми у Србији то немамо усвојено. Буквално смо једина земља у региону која то није усвојила. Босна и Херцеговина је усвојила, ми нисмо. Тако да, корак су увек испред нас по питању тога, а Словенци да не кажем дупло”, напомиње Будимчић.

Око 450.000 људи у Србији нема довољно намирница на столу 

На питање колико су произвођачи и трговци заинтересовани да, упркос свим препрекама, донирају храну, Будимчић каже да јесу.

“Ја увек волим да се нашалим, па кажем од 100 одсто компанија ми сарађујемо са 80 одсто. Компаније са којима ми имамо комуникацију се стварно труде да сваки дан изађу у сусрет и да нам донирају различите производе”, додаје Будимчић.

Наводи и да статистика каже да око 450.000 људи у Србији нема довољно намирница на столу или немају чак ништа.

“Тако да са овим можемо да помогнемо. Са друге стране, видимо да се дневно баци невероватна количина хране, а то је 2.000 тона на дневном нивоу. То је јако пуно хране, а све то може да се спречи и да помогнемо људима који стварно имају проблем”, објашњава Будимчић.

Када је реч о организацији Банка хране Војводине, наглашава да им је највећи изазов логистика.

“Имамо проблем да обезбедимо оперативне трошкове и да обезбедимо континуитет у смислу возача, свакодневног горива које је потребно, како бисмо могли што боље и квалитетније да радимо”, наводи Будимчић.

Како се проверава безбедност хране – на шта обратити пажњу

Светски дан хране обележавају и институције и организације које се баве безбедношћу хране, а најосетљивији су управо најмлађи. Докторка Весна Пантић Палибрк каже за РТС да храна за бебе пролази строге контроле.

“Бебе су посебно осетљива категорија становништва и као таква захтевају и посебну регулативу у овој области, јер њихови органи и системи нису довољно развијени, њихова телесна маса је мала. Количина хране која се уноси по килограму телесне тежине је значајно веће него код одраслих, па и изложеност различитим стварима које се могу наћи у храни је значајно већа”, наводи докторка Пантић Палибрк.

Поред тога, истиче, бебе су у периоду интензивног раста и развоја, што их чини посебно осетљивима.

“Стога је храна као основни извор нутритивних компоненти под посебно строгом контролом”, додаје Пантић Палибрк.

Истиче да је у нашој држави предвиђена процедура да пре првог стављања у промет одређеног производа, он мора проћи процедуру регистрације која подразумева строгу контролу повере нутритивних компоненти, односно испуњења и задовољења захтева хранљивих материја које беба мора добити.

“Али и аспекта безбедности, односно контаминената који се могу наћи у храни за бебе, који су значајно испод количина које су дозвољене у храни намењеној општој популацији”, наводи Пантић Палибрк.

Говорећи о другим намирницама, на питање о чему потрошачи треба посебно да воде рачуна, Пантић Палибрк каже да пре свега храну треба куповати на легалним местима на којима је одобрена дистрибуција, односно продаја хране.

“Када је реч о избору намирница, наша препорука је да се купују сезонске локално произведене намирнице, јер дуготрајни транспорти захтевају додатна средства која ће смањити могућност кварења. Треба да се обрати пажња на изглед намирнице, изглед паковања, да потрошачи науче да читају декларације, јер на декларацијама неретко пишу елементи који су значајни за безбедну употребу хране”, објашњава Пантић Палибрк.

Наглашава и да држава спроводи контролу на свим местима на којима се продаје храна и то кроз различите инспекцијске контроле Министарства здравља и Министарства пољопривреде.