Августовски дани туге – за оне који трагају за најмилијима, "Олуја" још траје
На данашњи дан, пре тридесет година, почела је војно-полицијска акција "Олуја", офанзивом на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације. Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштени Книн, а колоне избеглица преко српских територија кренуле су ка Србији. Прогнано је 220.000 људи, а 1.893 особе су страдале или нестале. Парастоси Србима страдалим у "Олуји" одржавају се у Београду и у Бањалуци.
Скоро 250.000 људи било је у најдужој колони и највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата. Цео дотадашњи живот био је спакован у приколицу. За оне који још трагају за својим најмилијима, "Олуја" још траје.
"Сестра, мајка, ја и моја ћерка, која је тада имала 3,5 године. Никада се ти дани не заборављају, тако да су увек присутни негде. Тешко, богами, тешко. Када не знаш ни куд идеш, ни са ким, ни да ли ћеш доћи, вратити се", присећа се Мара Путник.
Милан Слијепчевић наводи да је мост на Новом био затворен, а да прелаз преко конструкције није био дозвољен.
"На крају је наређено да нас пусте. Ту је, код Двора, у селу Жировцу, побијено 32 људи, међу њима и српски поп. Он је стао испред тих људи", наглашава Слијепчевић.
Боро Остић из Костајнице каже да им је хрватска војска све спалила.
"Најпре су опљачкали сву имовину и на крају су све спалили. Историја се поновила јер нисмо довољно научили. Надам се да ћемо извући поуку иза овога и да се више никако не понови", указује Остић.
Парастоси страдалима у Олуји служени су у Београду и у Бањалуци. Августовски дани за Србију су дани туге. Саво Штрбац, председник Документационо информационог центра "Веритас" истиче
да су то парастоси туге и тишине.
"С друге стране, недалеко одавде, потпуно је супротно. Тамо се веселе, организују се полумилионски концерти и параде, најбоље и највеће до сада. Сутра исто имају у Книну, не знам колико ће се тамо људи скупити", тврди Штрбац.
Ћутање међународне заједнице
Злочин над Србима изведен је пред очима међународне заједнице. Председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић примећује да "Хрватска слави нешто чега треба да се стиди".
"Више од 60 одсто укупних жртава је старије од 60 година, а највећи део ових који се воде као нестали су старице, старци и нејач. Када преузимамо тела и видимо годишта, нејач и цивиле, како можете то да повежете са неком акцијом и победом, како је представља хрватска страна. Киднаповали су људе који су били 'криви' једино што су били на свом прагу, огњишту и у својој кући. Нису никоме ништа лоше учинили, нису били војно способни", сматра Одаловић.
Српска Крајина је етнички очишћена од српског народа. Данас у Хрватској живи тек нешто више од три одсто Срба. Да је то био циљ, сведочи и изјава тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана на састанку са државним и војним врхом на Брионима, на којем је договарана "Олуја".
"Ово бисмо морали решити – и југ и север. Решити на који начин, то је сада тема наше данашње расправе. Да нанесемо такве ударце, да Срби практично нестану, односно да оно што нећемо одмах захватити да мора капитулирати у неколико дана", изјавио је тада Туђман.
Транскрипт са састанка на Брионима, био је један од главних доказа на суђењу хрватским генералима Анти Готовини, Младену Маркачу и Ивану Чермаку пред Хашким трибуналом. За тај злочин – нико није одговарао.
Коментари