Све нас је мање и све смо старији – која места, ипак, имају позитиван природни прираштај

Према најновији подаци Републичког завода за статистику од 2002. до 2024, Србија је годишње у просеку, губила 43.720 становника. Истовремено, статистика бележи раст удела старијих од 65 година у укупном броју становника, док се удео млађих од 15 година смањује.

Миодраг Пантовић истиче да је негативни природни прираштај у Србији у континуитету још од 1991. године, када је први пут забележен већи број умрлих од рођених. Међутим, указује да сам почетак и континуитет тог процеса може да се прати још од периода Првог светског рата и после њега.

"Од краја педесетих година стопа укупног фертилитета у Србији је нижа од 2,1 одсто што је потребно за просту репродукцију становништва. И ти процеси у Србији су почели негативно, ако говоримо демографски, много пре него у већини неких других развијених држава Европе. У  источној Србијији и Тимочкој крајини, где је та склоност ка једном детету, односно тај процес `Беле Куге`, започео још крајем 19. века", указује демограф.

Значајан раст броја рођених у Новом Саду

Када је реч о броју рођених у Београду, Панотовић наводо да је витални индекс око 80 одсто, а на на нивоу државе је 60 одсто, што значи да престоници недостаје још 20 одсто да има позитивну вредност природног прираштаја. Београдска општина Звездара спада у оне које су прошле године имале позитивнан природни прираштај.

Додаје да је позитиван природни прираштај забележен у пет локалних самоуправа међу којима је, поред Звездаре, и Нови Сад.

"Док је прошле године забележен пад броја рођених укупно на нивоу читаве државе, значајно је повећање у Новом Саду и делимично повећање у Београду. Значи, у Новом Саду је рођено 200 више деце прошле године него у 2023. години. И Нови Сад на неки начин, после Новог Пазара, постаје и већ је постао наш највиталнији град, јер је Нови Сад највећи усељенички град у Србији", наглашава Пантовић.

Каже да су градови средње величине мотори развоја одређеног друштва, а да је велики проблем висока концентрација становништва у Београду и Новом Саду. У прошлој година је од укупног броја рођења, више од 35 процената, забележено у та два града.

"У већини градова средње величине дошло је до одређеног раста броја рођених, поготово у Нишу, за десет одсто. Мислим да је доста допринела и изградња инфраструктуре последњих година што је омогућила да људи на неки начин можда више остају у градовима средње величине, а и отворено је доста радних места последњих година услед привредног раста", наводи демограф.

Порастао број трећег, четвртог, петог детета у породици

Упркос финансијској подршци родитељима, која је прошле године значајно повећана, статистички подаци показују да је смањен број прворођене деце и другог детета у породици. Порастао је број трећег, четвртог, петог и већег броја деце у породици. 

"То повећање удела трећег и четвртог детета у укупном броју рођене деце, на неки начин нама је омогућило повећање стопе укупног фертилитета. Нама је 2007. године била најнижа стопа, око 1,38, а већ 2022. она је достигла 1,63 процента. У прошлој година се задржала на 1,63 одсто. Значи стопа укупног фертилитета је повећана и ту смо остварили велики напредак, али највећим делом због повећања удела трећег и четвртог детета у укупно рођенима у Србији", истиче демограф.

Напомиње да, поред финсијске помоћи, постоје и други подстицаји – стамбени кредити за младе око 100.000 евра, помоћ за куповину прве некретнине од 20.000 евра.

"Увек се поставља питање да ли је, уз финансијски моменат, Србија и једна од држава у Европи и свету која највише издваја за популациону политику, да ли је можда ту и неки културолошки момент битан", закључује Пантовић.