БИА и оптужбе за политичке злоупотребе; Петровић за РТС: Неопходна је темељна реформа

Уз низ хапшења у полицији, претходних дана објављена су и документа на основу којих се сумња да је Безбедносно-информативна агенција била злоупотребљена у политичке сврхе. Шта о безбедносном апарату говоре случајеви отворени у јавности и пред правосудним органима?

Директор истраживања Београдског центра за безбедносну политику Предраг Петровић оценио је да се поверење у саопштења Безбедносно-информативне агенције не може градити без конкретних доказа, осврћући се на деманти Агенције поводом писања недељника "Радар“ да су смењени заменик директора и начелник Прве управе, као и навода о уништавању и фалсификовању документације.

Према његовим речима, документација коју су објавили истраживачки новинари отвара озбиљна питања о могућим злоупотребама, док деманти БИА, како је навео, није поткрепљен одговарајућом документацијом.

"Од једне озбиљне безбедносно-обавештајне службе очекивало би се да управо поткрепи све то што тврди са документацијом“, рекао је Петровић.

Наводи о прислушкивању тужилаца, новинара, активиста...

Осврћући се на наводе да је БИА прислушкивала тужиоце који су радили на случају пада надстрешнице, као и новинаре, синдикалце, активисте и опозиционе представнике, Петровић је оценио да, уколико се ти наводи потврде, постоји озбиљан проблем у начину на који је Агенција обављала своје задатке.

Истакао је да је посебно спорно уколико су мере надзора примењиване према особама које су критиковале власт или се бавиле предметима који су могли да утичу на политички рејтинг владајуће странке.

"Безбедносно-информативна агенција није била безбедносно-обавештајна служба, већ тајна политичка полиција“, оценио је Петровић, износећи свој став о начину рада Агенције.

Судска контрола и границе овлашћења служби

Петровић је објаснио да би суд требало да представља кључну институционалну контролу примене мера тајног надзора. Такве мере, како је навео, морају бити оправдане, неопходне и сразмерне легитимном циљу.

Указао је и на разлику између превентивног прислушкивања ради заштите националне безбедности и прикупљања доказа у оквиру кривичног поступка.

Према његовој оцени, документација коју је објавио "Радар“ отвара питање да ли су у конкретном случају помешани законски основи и сврхе примене мера тајног надзора.

"Није довољно само рећи да се неко бави шпијунажом. То мора да буде утемељено у чињеницама које су образложене“, нагласио је гост Јутарњег програма.

Додао је да је раније постојала пракса детаљнијег образлагања предлога за примену посебних мера, док се у документима о којима се сада говори, према његовим речима, указује на недостатак конкретних образложења.

Потребно испитати и кадровску политику и финансије БИА

Говорећи о предмету који је отворило Тужилаштво за организовани криминал поводом пријаве да је директор БИА од запослених тражио да прикупљају потписе за политичку странку, Петровић је истакао да то представља само један сегмент могућих злоупотреба које би требало испитати.

Према његовој оцени, детаљна контрола рада Агенције требало би да обухвати и начин постављања кадрова, трошење финансијских средстава и евентуалне политичке утицаје на доношење одлука.

"Када говоримо о темељној реформи једне службе, мора све детаљно да се провери“, рекао је Петровић.

Оценио је да би, уколико се наводи о злоупотребама потврде, одговорност требало да сносе директор Агенције, али и политички представници који су имали утицај на безбедносну политику државе.

Петровић је указао и на постојање неформалних центара моћи, наводећи да су, према његовом мишљењу, током претходног периода створене паралелне структуре које су утицале на рад државних институција.

"Као што је створен паратужилачки систем, тако је створен и парабезбедносни систем“, оценио је Петровић.

Сумње у злоупотребе Војнобезбедносне агенције

У разговору је било речи и о улози Војнобезбедносне агенције, за коју је Петровић рекао да би такође требало да буде предмет детаљне провере.

Навео је да постоје озбиљни наводи о праћењу запослених у Војсци Србије и Министарству одбране, укључујући њихово понашање на друштвеним мрежама и реакције на критике упућене властима.

Према његовим речима, поједини припадници војске наводно су због тога били изложени притисцима, премештајима на удаљена радна места или проблемима приликом безбедносних провера.

Петровић је поменуо и случај Новице Антића, некадашњег председника Војног синдиката Србије, оцењујући да је његов случај пример притисака на синдикално организовање у војсци.

Како је навео, Антић је провео месеце у притвору, док је Војни синдикат Србије престао да постоји.

Петровић сматра да је деловање синдиката било посебно значајно због указивања на лоше услове рада, одлив кадрова и проблеме са непотизмом у војсци и Министарству одбране.

Реформа служби - мање овлашћења, више контроле и професионализма

Говорећи о могућности нове реформе безбедносног сектора, Петровић је подсетио да покушаји промена након 5. октобра нису довели до суштинског преуређења рада служби.

Према његовом мишљењу, један од кључних корака требало би да буде одузимање полицијских овлашћења безбедносно-обавештајним службама.

Објаснио је да је задатак тих институција да прате безбедносне изазове, ризике и претње, прикупљају информације и анализирају потенцијалне опасности, а не да хапсе и кривично гоне грађане.

"Безбедносно-обавештајним службама нису потребна полицијска овлашћења да би ефикасно радиле свој посао“, истакао је Петровић.

Као једно од могућих решења навео је и издвајање техничког центра за пресретање комуникација из оквира БИА, како би се спречио монопол једне институције над тим системом. Као пример другачијег модела поменуо је Мађарску, где, према његовим речима, постоји посебан технички центар који поступа по захтевима надлежних институција и на основу судских одлука.

Указао је и на потребу да се јасно дефинишу критеријуми за избор директора безбедносних служби, као и услови за постављање руководећих кадрова.

Ипак, као најважнији сегмент реформе издвојио је промену кадровске структуре и успостављање професионалних стандарда.