Динамички ред вожње или колапс - стручњак разоткрива проблеме београдског превоза

Проф. др Предраг Живановић са Саобраћајног факултета истиче да су блокаде и реконструкције неизбежни изазови у сваком великом граду, али да ефикасна организација превоза захтева системско планирање и развој.

"Ако имате више таквих изазова, онда је потребно применити и, да кажемо, више различитих мера. Оно што је јако битно јесте да се при организацији прво размишља стратешки, јер ово што сте навели, реконструкције и блокаде и слично, су неки догађаји који се не могу на стратешком нивоу решити, већ се отклањају оперативним мерама и режимским изменама које смо већ у овом прилогу видели да су решене, али оно што недостаје у овом тренутку јесте да се на стратешком нивоу ради на развоју система јавног градског транспорта путника", наводи Живановић.

Говорећи о динамичком реду вожње, оцењује да израз динамички ред вожње у суштини представља покушај да се прикрије одсуство стварног плана.

"Мени није најјасније зашто се користи тај израз. У суштини, то испадне као објашњење да ред вожње више не постоји", указује гост Београдске хронике.

Без поштовања жутих трака – нема бољег превоза

Према његовим речима, одржива и поуздана услуга јавног превоза не може постојати без поштовања жутих трака и давања приоритета возилима јавног превоза.

"Градски превоз у Београду не може бити ефикасан док се строго не поштује право првенства возила јавног превоза", упозорава професор Живановић.

Он истиче да је одговорност подељена – и на возаче који занемарују прописе, али и на градске власти које не спроводе довољну контролу:

"Без стриктног поштовања приоритета за возила јавног превоза на жутим тракама, не можемо имати бољу услугу. Град мора да одлучи да ли ће применити и непопуларне мере, попут кажњавања, јер нешто у систему очигледно не функционише", наводи Живановић.

Он додаје да су и грађани дужни да поштују прописе како би систем могао да функционише у интересу свих.

Он подсећа да трамвајски систем има велики потенцијал, али је годинама занемариван.

"Трамвајска линија 7 је 2001. године превозила је преко 80.000 путника дневно, а сада све мање. Сада те линије заједно ако превозе, не превози ни приближно тај број путника, а све због тога, због непоузданости, због тога што не знате када уђете у трамвај, куда ће вас одвести, да ли је то 7 или 7а или 7 са неким другим суфиксом, тако да је та непоузданост одбило више корисника", наводи Живановић.

БГ воз најмање искоришћен подсистем јавног превоза у Београду

БГ Воз је најмање искоришћен подсистем јавног превоза у Београду, сматра проф. др Предраг Живановић. Како истиче, проблеми су бројни – од лоше интеграције мреже и неприступачности стајалишта, до ретких полазака:

"Већина грађана ни не зна где се налазе станице, а и када знају – често је изазовно стићи до њих, посебно у касним вечерњим сатима или раним јутарњим сатима када треба да прођите кроз подземни пролаз који није осветљен нити прилагођен особама са посебним потребама. Није тако на целој мрежи", наводи он.

Професор подсећа да је 2015. године једна линија БГ воза, са фреквенцијом од 15 до 30 минута, превозила више путника него све данашње линије заједно:

"Данас имамо више линија на папиру, али немамо више путника. Разлог је једноставан – грађани не могу да се ослоне на превоз који иде на свака 2, 3 или 5 сати", додаје Живановић.

Јавни превоз у Београду – бесплатан, али да ли довољно користан

Од почетка године Београд је увео бесплатан градски превоз у намери да смањи гужве и број аутомобила на улицама. Међутим, како истиче проф. др Предраг Живановић, ова услуга није заиста бесплатна – град је преузео потпуне трошкове, што је највећа ставка у градском буџету.

"Не постоји нешто што је бесплатна услуга јавног превоза, она је само 100 одсто субвенционисана. Она је за крајњег корисника, можда мене данас који сам дошао аутобусом до ваше студија, бесплатно у смислу да ја не морам из свог џепа да платим ту своју услугу, али да град Београд из свог буџета 100 одсто субвенционише и плаћа трошкове организовања једног овако сложеног система, а то је значајна ставка у буџету, колико сам ја чуо и највећа ставка у буџету града Београда", наводи Живановић. 

Ипак, ефекти на број корисника још увек нису јасни, а чини се да цена није био кључни фактор који је одвраћао грађане од коришћења јавног превоза.

"Ја бих стварно волео да имам јавно доступну информацију да вам кажем колико је то утицало на број путника или да је спроведено неко истраживање да питамо грађане да ли више користи превоз. Ја се бојим да су ефекти минимални или никакви, односно да нисмо успели да привучемо кориснике јер цена није била проблем. Проблеми су разни, већ смо их навели, али није био проблем висина цене", наводи Живановић.

Да ли можемо имати ефикасан јавни превоз и без метроа

На крају, професор наглашава да Београд може имати ефикасан јавни превоз и без метроа – ако се системски ради. Међутим, метро као дугорочни циљ остаје приоритет за Београд.

"Ако дамо приоритет пешацима, бициклистима и јавном превозу, ако координишемо све градске службе и нађемо стабилне изворе финансирања за унапређење система јавног превоза, онда можемо имати ефикасан систем иако се слажем да је сигурно приоритет Граду Београду као милионском граду да добије метро систем што се надамо да ће бити у блиској будућности", закључио је Живановић. 

Цело гостовање Предрага Живановића можете погледати у видеу на почетку текста.