Бранкица Јанковић за РТС: Ако не зауставимо говор мржње, следи насиље и физички обрачуни

Међународни је дан борбе против говора мржње. Као најплодније тло за сејање говора мржње су друштвене мреже. Не заостају ни медији. Неретко одјекну и оне из сала различитих државних инситуција. Колико је свеприсутан говор мржње у Србији, ко га производи, како га бар смањити – за РТС је говорила Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

Госпођо Јанковић, велике су поделе у друштву, говор мржње није инцидент – чујемо га свакодневно. Ко је одговоран?

Обим, нормализација и тежина речи које представљају говор мржње или понижавајуће поступање које видимо у јавном дискурсу обесмишљавају уставну и законску забрану говора мржње. Сви који имају привилегију да говоре у јавности – нарочито носиоци јавних функција, али и сви који учествују у креирању јавног мњења, укључујући медије – имају посебну одговорност. Имамо посебну одговорност. И колико год се данашња ситуација чинила тешком – и јесте тешка – она ће постати само тежа.

Може бити још горе ако се сви хитно не зауставимо и не вратимо у законске оквире и не дођемо до друштвеног консензуса – не само на папиру, јер сваки закон је само папир ако се не примењује – и не доведемо до опште осуде говора мржње, јер ће нас они одвести у много веће друштвене проблеме. Одвешће нас у насиље и физичке обрачуне којима присуствујемо.

Међутим, механизми заштите и санкционисања нису довољно ефикасни, а последице по ментално здравље могу бити опасне. Који је најбољи пут за сузбијање говора мржње?

Тако што се престане, једноставно, данас се донесе одлука – нећемо више употребљавати. Ви из медија кажете – нећемо преносити овај говор, не дати прилику да се он чује, и ефикасном реакцијом свих надлежних органа, и општом осудом.

Јесмо ли свесни размера и последица говора мржње?

Очигледно да не постоји свест до које мере је говор мржње опасан, и до којих последица може довести – посебно за младе људе, али уопште на друштвеном животу. Не само угрожавање менталног и општег здравља којима су често више изложени млади људи – урушава се друштво, губи се поверење, прави се дубока поларизација друштва, и води у неповерење међу људима, неповерење у институције, и води општој друштвеној дезинтеграцији и девастацији.

Напоменула бих да говор мржње није више само на друштвеним мрежама, или на маргинама – он је свеприсутан. Иде из институција, јавних говорница. Чини се да је он нормализован и да није забрањен. Данас је прилика да упозорим јавност да је овакав говор забрањен законом.