Четвртком у 9: Може ли млеко да буде фалсификат и ко чита ситна слова декларација

Од 13 узорака млека из продавница у Србији, у 11 је једна приватна лабораторија открила додату воду. Нађени су и млеко у праху и биљно уље. Онога што не би требало да буде, откривено је у меду, вину, и ракији. Две тоне меса, млечних производа и рибе без папира недавно су повучене са пијаца широм Србије. Ресорно министарство ради на закону за бољу контролу хране у земљи и из увоза. Контроле ће убудуће бити махом ненајављене. Најављено је и јасније декларисање производа.

Поводом најновијег случаја злоупотребе продаје млечних производа на тржишту, инжењер технологије Иван Смајловић каже да је то утврђено док је су испитивали аутентичност хране и пића на тржишту Србије.

"То је био пројекат и урадили смо одређене анализе. Специфично у овом случају јесте да су узорци млека узети у радњама по Србији. У 11 случајева је било примећено повећано присуство егзогене воде, која физиолошки није из млечне жлезде краве. И то у опсегу од 25 до 45 одсто, што је индиректно указало да је млеко мешано са реконституисаним млеком од млека у праху. Да је само додата вода, сви ти параметри који су декларисани – и млечна маст, и протеини, и лактоза – били би разблажени", објашњава Смајловић.

Истиче да је неколико узорака било из увоза, а други са домаћег тржишта.

"Имати воду у млеку није опасно, али није ни дозвољено. Постоји физиолошка вода која се налази у млеку и она је прошла кроз млечну жлезду. Овде се заправо ради о томе да се млеко мешало са једном мешавином млека у праху и воде чесмуше. Када откријете да тога има и до 40 процената, онда је јасно да је мешано пола-пола", напомиње Смајловић.

Говорећи о најави уредбе ресорног министарства о јасној декларацији производа, Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије каже да је у томе основа декларисања и примена правилника о декларисању, означавању и рекламирању хране.

"Ако причамо о производима биљног порекла, тако морају да се дефинишу. Не постоји биљни сир. Када се каже сир, дефинитивно се мисли на производ који је настао од млека", закључује Трајковић.

Тврди да би ти производи требало да буду строго обележени и издвојени у витринама, како би купац знао шта купује за свој новац.

Милош Трајковић из Удружења одгајивача говеда Централне Србије наглашава да је проблем у раширеној употреби палминог уља као сурогата у млечним производима.

"Млечна маст је скупа и продаје се као маслац, а надомешћује се јефтиним палминим уљем које се може купити за евро по килограму. Млечна маст је 10 евра по килограму. Тиме се потрошачи обмањују, а наши производи од правог млека добијају мању вредност. Могу без контроле да замењују млеко јефтиним сурогатима. Комплетан проблем је у контроли. Када се буде успоставила контрола тржишта, онда ће се знати шта је млеко, а шта није – шта је млечна маст, а шта не", подвлачи Трајковић.

Млеко или не 

Инжењер Смајловић сматра да је тачно да производи морају да буду додатно обележени како би се знало да нису млечни, али да из уредбе која је донесена произилази ознака на производу: "Није 100 одсто млечни производ".

"Само по себи то је оксиморон и то мора да се исправи. Изјава да нешто није 100 одсто млечни производ у правилнику не постоји. Производ од млека је искључиво од млека и не може да има никакве друге састојке, односно, сурогате. Овом изјавом ће потрошачи да буду доведени у заблуду да купују млечни производ који је у мањем сегменту млечни производ. То не постоји. Значи, или си млечни производ или ниси", наводи Смајловић.

Будимовић из ПКС-а истиче да је појачана контрола увоза због појаве болести слинавке и шапа у Европској унији, односно, у Словачкој и Мађарској.

"Само издавање дозвола иде регуларно. Требало би видети да ли ми сада имамо вишкове и колики су. Имамо много млека. Сви параметри који говоре о производњи, увозу, извозу и потрошњи требало би да се укрсте и да на тај начин видимо да ли имамо више млека него прошле године", наводи Будимовић.

Трајковић из Удружења одгајивача говеда Централне Србије подвлачи да различите млекаре имају различиту палету производа.

"Неке су оријентисане само на прављење тврдих сирева. Друге на млеко или јогурт. Највећи проблем који се тренутно јавља на тржишту су млекаре које производе тврде сиреве. Њихова потрошња је смањена, јер је огроман удео биљних сирева", закључује Трајковић.

Квалитетно млеко

Говорећи о идеји национлано-референтне лабораторије која би требало да оцењује квалитет млека, Трајковић истиче да је опрема за такву иницијативу набављена још пре 15 година.

"Зашто то није распаковано и употребљено, питање је за људе у министарству. Држава жели да спроведе то на такав начин што жели да даје премије на основу квалитета млека. То је све у реду, али имамо један проблем. Морамо да припремимо наше произвођаче за тај корак", наводи Трајковић.

Будимовић сматра да је у питању вишегодишња иницијатива која би требало да се спроведе у реалности.

"Нама су врло битни и мали произвођачи и велике индустријске млекаре. Желимо да помогнемо оним фармерима са великим системима, који имају велики број грла, али и фармерима који имају 100, 150 или 200 грла – да уложе у квалитет млека", указује Будимовић.

Смајловић сматра да је ова мера директно окренута против малих произвођача, и на њихову штету.

"Ако у овом тренутку не радите контролу тржишта, а скидате премију произвођачима млека који су директно погођени самим одсуством контроле, правите смртну казну за мале фарме", закључује Смајловић.

Целу емисију можете да погледате у видео запису на почетку текста.