Шта то беше приватност – ко се све гости нашим личним подацима

Док је за вас неко незнанац, за њега сте ви прочитана књига. И сами сте му то омогућили. Та појава више није изузетак јер на друштвеним мрежама олако улазимо у комуникацију. Извештавамо о свом кретању, о емоцијама, ставовима, послу, плановима, путовањима, шта смо јели, пили, купили, а код неких се и фотографије из стана нађу међу објавама. Никада не знамо ко нас и са којом намером држи под лупом.

Директор детективске агенције Никола Нoвак каже да је било ситуација где његови детективи изгубе некога на терену, а да се особа коју прате потом сама на друштвеним мрежама означи на одређеној локацији. "Људи су поприлично лаковерни и остављају велики број личних података“, додаје Новак.

Родитељи посебно треба да се понашају одговорно како не би децу изложили ризицима. Објава дечје дипломе за вас је понос, за неког може бити извор информација коју школу деца похађају, шта и где тренирају.

"Рецимо, дете иде у основну или у средњу школу и снима пут куда иде, мисли да је то интересантно, објави на друштвеним мрежама и тиме потенцијално себе доводи у опасност. Због тога што постоји, нажалост, јако много тих такозваних интернет предатора", упозорава Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

"Најмањи је проблем када пред летовање објавите да идете на летовање породично, са све кућним љубимцем и да остајете негде у Грчкој или Египту 15 дана, па вам похарају стан", констатује иронично Мариновић.

Иако мислимо да је коришћење друштвених мрежа бесплатно, заправо скупо плаћамо компанијама у чијем су власништву. Ми постављамо своје податке и износимо приватност, а оне се на томе богате.

"Они заправо гледају различите начине како да експлоатишу ове податке. Најзначајнији је начин да нас профилишу, да разумеју које су наше потребе, како би могли да нам сервирају персонализоване рекламе. То је нешто где они могу директно зарадити новац од оглашивача. Међутим, наши подаци су релевантни данас, посебно за тренирање вештачке интелигенције, на нашем понашању се предвиђа како ће се други људи слични нама понашати", наводи Ђорђе Кривокапић, професор на Факултету организационих наука.

Изменама закона до веће безбедности на интернету

Компанија Мета и платформа Икс обрађују податке и грађана Србије у сврху развоја вештачке интелигенције, а да нас о томе нису ни обавестиле због чега је повереник, заједно са колегама из Црне Горе и Босне и Хецеговине, реаговао прошле године. Али процес није заустављен.

Додатни проблем је то што у Србији немају представника коме бисмо могли да се обратимо поводом свих питања у вези са обрадом података о личности, иако их наш закон на то обавезује. За тај прекршај казне су ниске. Ради се на изменама казнене политике, каже повереник.

Замислите да ја случајно изрекнем Иксу или Мети казну од 100.000 динара. Они плате у року од осам дана 50.000 динара. То је нешто више од четири стотине евра, а зато време у Европи добијају казну од 400 милиона евра за исту ствар, каже Милан Мариновић.

Сматра да је сада то беспредметно кажњавати јер је контрапродуктивно. "Трудићемо се да пропишемо један други вид кажњавања, да изађемо из оквира прекршајних казни, да то буде административна казна, као што је у Европи", наглашава Мариновић.

Наличје развоја технологије – нови видови злоупотребе података

Са објављивањем података на друштвеним мрежама треба бити обазрив јер, како каже Ђорђе Кривокапић, не постоји никаква гаранција да ће наши подаци у будућности бити коришћени на онај начин на који нам је обећано и досадашњим, оскудним правилима.

"Ствари се могу променити, технологија се развија, да ли ће неко сутра креирати наше дигиталне клонове, да ли ће продавати Ђорђа Кривокапића некоме да му седи у његовом телефону или у кући за различите потребе, то у овом тренутку не можемо знати нити се од тога можемо потпуно заштитити", упозорава професор ФОН-а.

Личне податке траже нам и у козметичким салонима, теретанама, трговинама, у замену за погодност, попусте, услугу. Није реткост ни то да приликом рекламације робе захтевају од нас јединствени матични број грађана.

Теретане у поседу биометријских података

Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије истиче да трговцима закон забрањује да од потрошача траже ЈМБГ.

"Тренутно видимо највећи проблем у иновацијама, које константно напредују. На пример, у теретане се сада почело улазити путем отиска прста или очитавања лица. Већ је то велика злоупотреба и велико је питање на који начин се чувају сви ти подаци и на који начин ће их касније користити када неко престане са коришћењем услуге", каже Драгић.

Прошле године поверенику је стигло 228 притужби у вези са повредом права на заштиту података о личности, од чега чак 199 против органа власти на свим нивоима. Посебно осетљиве јесу ситуације у којима подаци одређених грађана из државних база података доспеју на друштвене мреже или у медије, попут личних исправа, података из истрага, здравствених картона.

Милан Мариновић констатује да медији никада не стварају такву информацију, већ је добију од неког.

"Покушавамо да добијемо извор, да дођемо до њега, да бисмо видели ко је направио ту повреду података тиме што ју је проследио медијима. Али, наравно, медији штите своје изворе. Онда идемо по логици да ако је објављен неки податак, нека фотографија она може бити из неке базе, примера ради, базе МУП-а, личних карата, пасоша. Некад успемо да откријемо извор, али најчешће не. Онда подносимо кривичну пријаву надлежном тужилаштву против Н. Н. лица", објашњава повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Ако већ не можемо да контролишемо друге како да рукују нашим подацима, можемо себе када их дајемо – треба бити опрезан и добро размислити шта и где остављамо од својих података.