Први мај – од протеста за радничка права, до уранака и необичних ритуала

Празник рада обележава се 1. маја, на дан када су радници у Чикагу 1886. штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време. Трећег маја дошло је до сукоба радника који су били чланови синдиката са штрајкбрехерима. У сукобе се умешала полиција, а четири припадника синдиката су убијена.

Наредног дана на Тргу Хејмаркет анархисти су организивали демонстрације. Особа чији идентитет није утврђен бацила је бомбу којом је убијено седам, а рањено 67 полицајаца. Осам анархиста је ухапшено, оптужено за убиство и осуђено на смрт, иако њихова кривица није утврђена. 

На првом конгресу Друге интернационале 1889. одлучено је да се наредне године одржи велика манифестација којом ће се прославити 1. мај, у знак сећања на аферу "Хејмаркет" у Чикагу, али и као вид борбе за радничка права.

Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године, 1. маја широм света одржавају манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. века добило масовне размере.

У многим европским земљама и америчким градовима 1890. године радници су изашли на улице тражећи, као и у Чикагу, осмочасовно радно време. У Немачкој је дошло и до нереда када се у протесте умешала полиција, а у многим градовима демонстрације су одржане упркос претњама власти да ће полиција растерати учеснике.

Празник рада у Србији – од забрана до уранака

Обележавање Међународног празника рада у Србији прешло је дуг пут – од забране одржавања којој су пркосили радници протестним шетњама, бојкотом рада и зборовима, преко првомајских уранака до обавезе коју је увео Јосип Броз Тито 1945. године. Слављење тог празника представљало је борбу не само за радничка, већ и за политичка права и слободе.

У Службеном листу Демократске Федеративне Југославије 24. априла 1945. године објављена је Уредба о проглашењу Првог маја државним празником, коју је потписао Јосип Броз Тито:

"Први мај проглашава се државним празником. У државним надлештвима, државним и приватним установама и предузећима тога дана неће се радити. Првог маја све радње морају бити затворене."

Обележавање празника у Србији је почело раније – 1893. године. Тада су се у осам часова радници окупили у "Радничкој касини" у Македонској улици, носећи црвене траке на којима је писало "Пролетери свих земаља, уједините се!"

Из године у годину покрет је растао, на прославама се појављивало све више људи, а међу представницима социјалистичког покрета, између осталих, били су Васа Пелагић и Димитрије Туцовић. Почетак 20. века је обележила забрана кретања поворки у одређеним деловима града, док је црвена боја постала симбол покрета.

До краја тридесетих и четрдесетих година организују се обуставе рада, демонстрације и стално се истичу захтеви да се земља припреми за отпор против фашистичке агресије. И током окупације 1941, на позив Комунистичке партије Југославије одржане су демонстрације.

Тек после Другог светског рата, Празник рада је озваничен и прешао комплетан пут од забране до обавезе.

У Србији и региону временом је постао обичај да се тог дана у зору излази на првомајски уранак.

Првомајске прослава у сеоским срединама у Србији почеле су најпре у подручју код Младеновца, 1895. године.

Провамајски уранак и ове године ће се прославити у природи широм Србије. 

Протести радника широм света - захтевају боље услове и веће плате

Прошле године, поводом Међународног празника рада, стотине хиљада људи протестовало је у бројним градовима широм света. Од Париза и Берлина до Буенос Ајреса и Сеула, радници су излазили на улице указујући на економске неправде, лоше услове рада и недостатак заштите радничких и синдикалних права.

Захтеви демонстраната били су јасни – бољи услови рада, веће плате и социјална правда. Протести су у многим земљама били израз отпора мерама штедње и растућој инфлацији, која је додатно отежала живот радничке класе.

У Бечу је организован велики протест на коме је учествовало око 120.000 људи. Окупљени су се окупили како би изразили своје ставове и захтеве у вези са радничким правима и социјалном правдом.

У Француској су демонстрације биле усмерене против реформе пензионог система, док су у Шпанији грађани захтевали повећање плата услед инфлацијских притисака. У Латинској Америци, посебно у Мексику и Аргентини, протестни маршеви су се фокусирали на радне услове у јавном сектору и очување основних радничких права.

Док су у неким градовима протести протекли мирно, у појединим земљама дошло је до сукоба са полицијом. Ипак, порука са улица остаје иста – радници широм света траже веће поштовање, безбедне послове и конкретне мере које ће побољшати њихов живот.

Први мај широм света - љубав, срећа, лето и тајна дрвећа

Док се у многим земљама Први мај обележава као Празник рада, у другим крајевима света овај датум прати богата традиција прослава пролећа, љубави и наде у боље време.

У Енглеској, Први мај има корене у паганским обичајима и вековној прослави доласка лета. Још од средњег века, мештани су у зору излазили у природу да скупљају свеже цвеће којим су украшавали високи дрвени стуб – тзв. мајско дрво.

Око мајског стуба плесало се и певало уз живу музику, а мушкарци су изводили "морус плес" у костимима украшеним звончицима. Посебан тренутак био је избор најлепше девојке – "краљице маја".

Још једна стара традиција, која се и даље одржава у појединим деловима Енглеске, јесте да деца носе цвеће од куће до куће у замену за новчиће. Сакупљени пени се затим бацају у бунар жеља.

У Немачкој, Чешкој и Словачкој, обичај је да младићи тајно постављају "мајско дрвеће" – најчешће глог – испред прозора својих симпатија. То симболизује љубав и оданост.

У Швајцарској, испод прозора девојака постављају се мали борови како би им донели здравље, напредак и успех.

У Грчкој, првомајски фестивал датира све до старих Грка. Позната као "Протомагија", прослава је у знаку цвећа, природе и пролећа. Цветни венци окачени су на врата, обично направљени од пољског цвећа као што су тратинчице и мак. Деца рано устају и крећу да виде прву ласту. Када га пронађу, иду од врата до врата певајући песме да дочекају пролеће. Комшије ће их често наградити посластицама као што су воће, ораси и колачи.

Сваке године 1. маја, људи на Хавајима славе "Леи Даи", где дају леи, традиционални цветни венац. Давалац мора да га стави око врата примаоца и да га пропрати традиционалним пољупцем Леи Даи.

У Француској и Италији, Први мај има више верски формат, при чему су обе земље фестивал посветиле Девици Марији. Људи стављају цвеће на статуе и парадирају улицама.

У Француској такође везују цвеће за реп краве, којом се потом продефилује градом. Постоји веровање да ако имате среће да додирнете једну од крава, то ће вам донети срећу. Такође музу краву рано ујутру и пију њено свеже млеко, јер сматрају да ће им то донети срећу до краја године.