Да ли ће смрт папе Фрање поново покренути питање канонизације Степинца

Подсећају да је преминули папа тим поводом формирао мешовиту комисију, али да није ставио потпис ни на један захтев хрватске стране.

Стручњаци тврде да Загреб неће одустати од својих намера, а епилог ће, кажу, зависити од тога ко ће бити нови папа.

За почетак, ако је веровати појединим хрватским медијима, за папом Фрањом не треба жалити.

Дан после сахране папе Фрање, а у дану сећања на жртве геноцида у НДХ, историчар Александар Раковић тврди да представници цркве у Хрватској до краја нису успели да издејствују папин потпис на канонизацију Алојзија Степинца.

"Он је био надбискуп цркве у Хрвата у време НДХ и није посезао за оштрим мерама против оних који су "били део цркве, а учествовали су на превођењу Срба у католичку веру, погубљењима Срба и њиховом протеривању. После рата, због лобирања Запада да Тито треба да покаже флексибилност, Степинац није осуђен на смрт у комунистичкој Југославији и до краја живео у заточеништву", подсећа Раковић.

Председник посланичке Групе пријатељства Србија - Италија и Света Столица у Скупштини Србије Јован Палалић наводи да папа Фрања ниједном није посетио Хрватску за разлику од својих претходника Бенедикта 16. и Јована Павла Другог, те да је био први поглавар који је основао комисију која би испитала улогу Степинца у Другом светском рату.

"Увек се сетим речи свог римског пријатеља који ми је рекао да Срби треба да искористе време папе Фрање јер је први показао жељу да нас разуме и чује шта имамо да кажемо. То је, пре свега, показао односом према питању канонизације Степинца. Формирао је мешовиту комисију у којој су били и представници СПЦ са јасним ставом како жели да зна истину засновану на чињеницама. Комисија је завршила рад без резулата, али мени су највиши представници Свете столице пренели да је папа рекао да се та ствар заустави јер не жели нове конфликте на Балкану", сећа се Палалић.

Оно што је ишло у прилог српске стране, а на чему су предано радили историчари, била је обимна архивска грађа, како домаћа тако и инострана, тврди Раковић.

"Ишло је веома у прилог и то што су јеврејски историчари такође показали да је црква у Хрвата значајним делом учествовала у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. А самим тим, не може се амнестирати ни поглавар Степинац који се до последњег дана постојања НДХ молио за Павелића заједно са читавим клером. Ви сте део тог система онда, каже Раковић."

Додаје и да упркос доказима српске стране и одлуци папе Фрање, Загреб неће одустати од захтева за Степинчевом канонизацијом.

"То је за њих суштинско, готово животно питање, јер желе себе да амнестирају за злочине геноцида. Ако се поглавник цркве самом канонизацијом амнестира, онда се релативизују злочини и улога НДХ у геноциду. Они желе да оперу сопствену прошлост, а каконизација би им дала аргументацију. То је чиста политизација ", закључује Раковић.

Поред политизације, има и лобирања тврди Палалић, али све, каже, зависи од тога којој ће струји припадати нови папа.

"Да ли либералној, којој је припадао и папа Фрања, или конзервативној, која је расположенија да гура тему канонизације. Ми Срби треба да се надамо да ће бити изабран папа с којим ћемо имати најмање изазовима и са којим ћемо наставити разговор на нивоу који смо имали са папом Фрањом", поручује саговорник.

Процедура око избора папе прича је за себе. Од 250 кардинала право гласа има њих 135. Током конклаве, они ће бити у изолацији, што значи без мобилних телефона и компјутера.