Готово 2.000 малолетница годишње постану маме – какву им подршку пружа Матерински дом

Уместо да мењају пелене луткама, оне мењају пелене својим бебама. Статистика показује да око 1.900 девојчица годишње постану маме. Најмлађа у Србији имала је свега 12 и по година када је остала у другом стању.

Да ће постати маме оне су сазнале са свега 13 година. Привремени спас пронашле су у материнском дому.

"Сазнала сам у седмом разреду, била сам срећна. Чувам га, идем у школу, циљ ми је да завршим школу да бих могла да се запослим. Да му пружим што бољи живот", каже једна малолетна мама.

Још једна млада девојка, мама, прича о свом искуству.

"Родитељи су са једне стране били срећни, а са друге стране нису желели да имам дете с њим", прича малолетна мајка једне девојчице.

Наводи да није у контакту са оцем детета и не жели да буде.

Објашњава да се у Материнском дому налази седам и по месеци, да јој значи што је ту и да се лепо осећа.

За 50 година у Материнском дому било је 1.500 младих мама

У сваком тренутку у Материнском дому борави око 20 девојчица које су кроз родитељство морају да пролазе саме.

За пет деценија било је 1.500 младих мама.

Када нађу свој пут оне се враћају на адресу Материнског дома да кажу "хвала".

"Имамо контакте са њима, позивају нас на рођендане, крштења. Када добију друго дете ми шаљемо пакете", каже руководилац Материнског дома Снежана Миловановић.

Објашњава да је то само једна адреса, али да се младе маме ту задрже и настане дубљи однос.

"Када направите однос то није корисник који је само био ту и изашао, него имате квалитет и некако се сродимо са њима и будемо аутентична подршка", каже Миловановић.

Прекид трудноће ван болнице – ризик по здравље

Малолетнице неретко прекидају трудноћу, често ван болнице што повећава ризик по њихово здравље.

"Оне нису спремне, мени је то и разумљиво, врло често крију то од својих родитеља, од својих најближих, а немају никог ближег и бољег од породице и онда се некада и прескочи онај период трудноће када је прекид трудноће и најбезбеднији", каже начелница дневне болнице ГАК Народни фронт проф. др Ана Митровић Јовановић.

Гинеколог Мима Фазлагић каже да ране компликације могу бити повреда материце, крвављење, а потом инфекција у виду сепсе, хроничне упале, а као последњи тежак проблем – настанак стерилитета.

"То је везано за сваки прекид, што се прекид ради касније то је теже и наравно да су компликације чешће", каже Фазлагић.

Порођај веома стресан догађај за многе жене

Порођај и период после њега психолози кажу да је истовремено најлепши и најстреснији период у животу жене. Психотерапеут Јована Стојковић каже да се тај период на психолошкој скали стреса оцењује као високостресан догађај.

"Управо зато што се суочавају са разним неким новим улогама, преиспитивањима, да ли ће оне то моћи, какве ће мајке бити, а можемо тек да замислимо са каквим ситуацијама и питањима се суочава млада адолесценткиња у том периоду", каже Стојковићева.

Наводи да будуће младе маме често знају да буду и одбачене, поготово од стране породице која треба у том моменту да им буду подршка.

Неретко је ту и осуда друштва. Ипак, девојчицама с почетка приче, улога маме макар и у 13. години је најважнија.

Спремне су да учине све да живот њихове деце буде безбрижан.

уторак, 03. децембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње