Читај ми!

Најпопуларнија или најближа, која је школа најбоља – „Рибникар“ уписало 40 првака

Прошле недеље завршен је упис првака у београдске основне школе. Kао и сваке године, неке школе морају да уводе нова одељења, а у другима једва попуне два одељења првог разреда, што је, после мајске трагедије, случај у ОШ "Владислав Рибникар" у коју се уписало 40 првака. Начелник Школске управе Београда Драган Филиповић каже за РТС да родитеље увек саветује да је најбоља школа она која је најближа. Ипак, не размишљају сви родитељи тако.

Многи се још сећају како су испред Основне школе "Павле Савић" у Миријеву родитељи чекали у редовима од раних јутарњих сати како би своју децу уписали у први разред. Било је то пре две године, када су миријевске основне школе имале највише првака. Број одељења повећан је са седам на 11, а у школу су пошла 2.033 првака.

Прошле године први разред у Србији уписало је више од 63.000 деце. Традиционално се у основним школама у центру града тражи место више. Основна школа "Дринка Павловић" већ 60 година има четири одељења првака. Ове године, први разред уписало је 90 ђака.

И деда и унук – неке се школе генерацијски воле

"Од ковида ми уписујемо незнатан број, до 10 одсто, мање него претходних година. На нашој територији постоји седам основних школа, a Стари град је мала општина и територијално и бројчано, по броју грађана и имамо велики број деце која долазе са других општина у нашу школу из оправданих разлога", објашњава Биљана Поповић, директорка ОШ "Дринка Павловић".

Родитељи углавном бирају најближу школу како би лакше ускладили обавезе детета са својим послом. Међутим, није битно само то. Директорка ОШ "Дринка Павловић" каже да родитељи, баке и деке који су некада похађали ту школу, инсистирају на томе да се и њихова деца и унучићи ту упишу због различитих погодности.

Од оснивања, та школа има само преподневну смену за ђаке од 1. до 4. разреда. Постоји и целодневна настава, што је неким родитељима и те како корисно. Ђаци ове школе, пре званичног увођења другог страног језика, уче немачки већ од 1. разреда.

ОШ "Јосиф Панчић" на Чукарици ове године уписала је 160 првака. Од деведесетих традиција је шест одељења.

"Ми поред тога што имамо мали број деце на нашој званичној територији, имамо читаве просторе Бановог брда с којих долазе деца баш у ову школу. Ми имамо шест одељења у генерацији и успели смо ове године да упишемо 160 ђака и тако попунимо наше обавезе које нас чекају кроз број одељења", наводи Милан Бајић, директор ОШ "Јосиф Панчић".

Неке школе повећавају број просторија, неке имају велики број уписаних првака стално, а неке се питају колико ће у будућности имати матураната. Након мајске трагедије, ОШ "Владислав Рибникар" ове године уписало је 40 ђака.

Од ове године у одељењима 28 ђака, максимално 31

Начелник Школске управе Београда Драган Филиповић каже да се сваке године повећава број првака, али да још немају тачан број ђака који од септембра крећу у школу.

“Капацитети у појединим насељима када је реч о школама које су тренутно постојеће су заиста на граници. Морамо да размишљамо већ унапред за следећу годину шта ћемо радити у појединим насељима, као што је рецимо Миријево, или као што је блок West на Новом Београду или као што је Борча”, додао је Филиповић.

Када је реч о школама у Миријеву – ОШ “Павле Савић” и ОШ “Деспот Стефан Лазаревић”, истиче да чекају стручно упутство које излази средином јуна, а након тога се Школској управи обраћају давањем сагласности за повећан број ученика у одељењу.

“Од ове школске године 28 ученика је у одељењу, када је реч о основним и средњим школама о првим разредима. Иначе, до сада је сваке године тај праг био 30, па онда уз сагласност Школске управе одељење може да броји 33 ученика. Сада ће уз сагласност школске управе одељења бројати 31 ученика”, објашњава Филиповић.

Да ли је најпопуларнија школа нужно и најбоља

Наглашава да увек родитеље саветује да је најбоља школа она која је најближа.

“Неки не размишљају тако и онда имамо ситуацију. То се најчешће дешава у Београду када је реч о школи 'Влада Аксентијевић' на Палилули, ту имамо један поприличан прилив ученика са леве обале Дунава из Котежа или Kрњаче, јер је родитељима лакше да на путу до посла и када се враћају оставе дете, јер је школа што би се рекло успут. Или рецимо када је реч о школи 'Дринка Павловић', она је својевремено такође важила за једну школу у коју су врло често долазили ученици који јој не припадају територијално”, додаје Филиповић.

Истиче да школа може прихвати молбе родитеља за упис деце која територијално не припадају тој школи, али да прво тестира и упише ученике са територије која јој припадају.

“Они имају приоритет. Тек након тога школе су у могућности да упишу и другу децу”, додаје Филиповић.

Увек су постојале популарне школе, а да ли су оне и најбоље? Филиповић наводи да је у току спољашње вредновање школа које спроводе просветни саветници.

“Постоје процене и оцене које су школе добиле и те школе јесу традиционално на гласу, али издвојио бих школу 'Павле Поповић' у Вранићу, школа општине Барајево, која је добила четворку и то по свим индикаторима, скоро у свим областима стандарда који су постављени кроз систем спољашњег вредновања”, наводи Филиповић.

Истиче да ће свака школа добити оцену. “Разнолики су подаци и не мора да значи да она школа која важи за најбољу је добила и највећу оцену”, поручује Филиповић.

Када је реч о ОШ “Владислав Рибникар”, Филиповић потврђује да се до сада 40 ђака пријавило за ту школу.

“То су уписани ученици који територијално припадају школи. У овој школи још увек немамо уписа вантериторијалног. Као и у школама 'Влада Аксентијевић' и 'Дринка Павловић', тако исто је било ранијих година и у 'Рибникару' - поприличан број ученика који не припадају школи територијално”, каже Филиповић.

"Правило о забрани употребе мобилних телефона се показало као добро"

Поручује и да ће бити новина до почетка школске године, међу којима је и забрана употребе телефона у школама које то нису увеле, а неке школе враћају ношење униформе.

“У школама где је заиста заживело правило о забрани употребе мобилних телефона, да се не користи на часовима, али и на одмору, показало се као добро. Деце су међусобно кренула опет да комуницирају. Ми смо у једном моменту имали ситуацију да су деца на великом одмору свако на свом телефону. То смо сада прекинули и то су заиста светли примери”, закључио је Филиповић.

уторак, 08. октобар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи