Злоупотреба уговора о издржавању

Уговори о доживотном издржавању од сада ће, према најавама Министарства за рад и социјалну политику, бити строже контролисани. Контроли подлежу и лекар, радник центра за социјални рад или радник у правосуђу.

Не постоји податак о томе колико је старих људи у Србији потписало такав уговор са особом која је на основу свог занимања већ обавезна да брине о старима.

Бранка Грудић, деведесетједногодишња старица, тврди да се судија који је судио у спору између ње и њеног сина после неког времена појавио и понудио јој бригу у замену за стан у центру Београда.

Попут ње, највише старих особа без наследника живи у централним градским општинама, где је цена квадратног метра некретнина највиша.

Простом рачуницом, годишњи трошкови бриге о старима овде коштају колико само један квадратни метар стана или куће, због тога су старији становници ових насеља најчешћа "мета" оних који желе да пруже бригу у замену за некретнину.

У откривеним случајевима злоупотреба, главни актери били су здравствени радници и запослени у Центрима за социјални рад, некада и у спрези са правосуђем. Због таквих примера, Министарство за рад и социјалну политику увело је строгу контролу при давању сагласности за склапање уговора о доживотном издржавању.

Драган Вулевић из Министарства за рад и социјалну политику каже да у Закону о наслеђивању постоји члан који каже да је ништав сваки уговор о доживотном издржавању који закључује физичко или правно лице са неким примаоцем издржавања, а које се у оквиру свог занимања или делатности бави или ради на пружању помоћи таквим лицима.

Међутим, тај закон не забрањује ближим сродницима оних који су, свакако, задужени да брину о старима, да склопе уговор о доживотном издржавању. Без такве одредбе и даље је отворен простор за отимање имовине старим особама.