Читај ми!

Европа се плаши тероризма, службе на опрезу – коме у Србији треба дозволити ношење оружја

Девет дана је прошло од великог терористичког напада у Москви. Антитерористичке мере појачане су у многим земљама Европе, па и у Србији. Процењује се да дозволу за ношење оружја има око 500 људи, углавном пензионисаних припадника војске и полиције. У стручним круговима поставља се питање – да ли је потребно да се дозволи одређеном броју грађана да носи оружје, а војним специјалцима да га износе из касарне?

Француска влада ангажовала је додатних 4.000 војника на постојећих 3.000 у превентивној антитерористичкој операцији "Сентинел". Задатак им је да повећају безбедност на прометним местима, железничким станицама, у школама, позориштима, храмовима.

Антитерористичке мере појачане су и у Италији. Стручњаци за безбедност кажу да се Западна Европа с разлогом плаши огранака који су остали након разбијања Исламске државе.

Радојица Лазић, декан Факултета за дипломатију и безбедност, каже да њих, били то спавачи или мигранти, има по целом свету, али су углавном лоцирани у европским државама.

"То су асиметричне безбедносне претње које се не могу предвидети. Из тих разлога посебну улогу имају службе безбедности које размењују податке кроз партнерску сарадњу, јер их интерес на то тера како би на неки начин осујетили то глобално зло", указује проф. др Радојица Лазић, декан Факултета за дипломатију и безбедност.

Говорећи за РТС крајем прошле године командант САЈ-а Спасоје Вулевић рекао је да је та јединица у другој половини прошле године ухапсила радикалног исламисту на истоку Србије.

"Нисмо држава интересантна терористима, али службе морају бити будне"

Ипак, стручњаци процењују - мале су шансе да до терористичког напада дође у Србији.

"Нисмо толико интересантна држава за терористе, јер постоји један моменат звучности који је терористичким организацијама или групама јако битан, а то је да њихов догађај одјекне. Тако да из те перспективе посматрано не би требало да буде неког претераног разлога за бригу, али службе морају да буду будне и морају да буду на опрезу", сматра Владе Радуловић, војни аналитичар.

Иако московска дворана "Крокус сити хол" није имала наоружано обезбеђење, процене су да би жртава било много мање да се бар у маси нашао неки наоружани припадник сектора безбедности.

Наоружани грађани или службена лица

Владимир Баровић, стручњак за безбедност и професор на Филозофском факултету у Новом Саду, каже да се у том контексту може размишљати да ли обученим грађанима треба омогућити ношење ватреног оружја, по моделу Израела или неких других земаља.

"Међутим, то може да буде некад више штете него користи. Тако да се о томе у стручним туговима итекако разговара и разматра се и та опција, да ли би то можда био фактор одвраћања терориста", додаје Баровић.

Процене су да дозволу за ношење оружја у Србији има око 500 људи, углавном пензионисаних припадника војске и полиције. У исто време, дозволу за ношење службеног наоружања ван радног места немају ни сви припадници сектора безбедности.

"То је нешто што је заиста, заиста веома чудно, могу рећи, контрапродуктивно, јер ти људи су дефинитивно обучени, ти људи су припремљени, ти људи су и психолошки и физички тренирани да користе то оружје. Они пролазе и кроз психолошке провере и пролазе разне тестове, тако да сматрам да је сасвим логично да они имају оружје. Чини ми се да војска има тај проблем, они су лимитирани у том случају да носе оружје ван службене дужности, ван обављања својих редовних активности", оцењује Баровић.

Како је британски специјалац савладао терористе у Најробију 

Најпознатији такав случај у свету био је у јануару 2019. године приликом терористичког напада у Кенији.

Специјалац британског САС-а Кристијан Крегхед боравио је у Најробију као инструктор специјалних јединица.

С обзиром на то да се нашао на лицу места, захваљујући обучености савладао је терористе и спречио катастрофу ширих размера.

петак, 19. април 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво