Празнична куповина од џиџа-биџа до две просечне плате

Аустријанци за новогодишње поклоне издвоје око 290 евра, Италијани око 230, а, према истраживању највеће платформе за куповину у средњој и источној Европи, 63 одсто испитаника у нашој земљи изјавило је да ће потрошити исту суму као прошле године. Оно што је код нас, такође, слично као у Европи, корона нас је научила да купујемо онлајн. Ипак, има неких куповина које морамо да обавимо лично.

Куповину за празнике почели смо још у новембру. Није онда ни чудо што су нам новчаници већ првих дана јануара празни, ма колико планирали трошкове.

Анкетирани грађани углавном не планирају него троше.

До средине прошлог века за празнике се поклањало углавном воће, поморанџе, јабуке, ораси, понеки слаткиш. Данас су поклони скупи, а даје се чак и новац у коверти.

"Све по узору онако како су се већ комерцијализовали празници на Западу, то је пристигло и код нас. Тако да је потрошња углавном велика за све празнике, а то да ли човек има или нема у ствари је део идентитета. Да се покаже и пред гостима и да се покаже у својој средини да за те празнике има. Већина људи не размишља шта ће бити после", каже етнолог Весна Марјановић.

Према неким истраживањима, око 30 одсто грађана потроши на поклоне између пет и десет хиљада динара.

Није мали број оних који за дарове издвајају и више од 20.000. Око 11 одсто људи дарове ће израдити ручно. Али нису само поклони на страни расхода у празничној рачуници. Трпеза такође мора бити богата, а купује се на пијаци, у маркетима и онлајн.

Продавци на пијаци кажу да тренутно „иду“ џиџа-биџе и да су зато маркети пуни купаца јер може да се плати на одложено.

А када празници прођу, тек тад нам неће бити до рачунице. Зато је ту статистика, а она каже да се током празника на поклоне, празничне трпезе и славље потроше две просечне плате.