Осморо Славујевића живи без струје и воде у кући која прети да се уруши – имају само једну жељу
Иако је живот без струје и воде у данашње време многима незамислив, за осморо Славујевића то је свакодневица. Живе у кући којој прети урушавање и немају пуно жеља – само основне услове за живот.
У кући којој прети самоурушење због дотрајалости живи осморо Славујевића, међу којима је четворо деце – три дечака и девојчица. Најмлађи Стефан има осам година, а исто толико породица живи без струје. Купатило никада нису имали. Њихова немаштина толико је велика да од жеља имају само оно што други одувек подразумевају.
"Купам се у плавој вангли, а мама мора да угреје воду на шпорету", наводи Нешо Славујевић.
Његов брат Стефан каже да би волео да има нову кућу и кревет.
Живот у нехуманим условима утицао је на квалитет живота и одрастања ове деце. Њих осморо живе од новца који заради отац Славко, а то им је довољно, кажу, да не буду гладни. У дворишту имају гуске, патке, кокошке и свиње.
"Шта мени вреди заклати свињче кад ја немам замрзивач или фрижидер у шта да укључим, основно је струја. И онда морам да купујем у продавници за дан да би се то утрошило, јер то кад остане кад су топли дани брзо се уквари", истиче Славко Славујевић.
Кућу у којој живе Славујевићи није могуће обновити. За изградњу нове, огранак хуманитарне организације "Србе за Србе" у Лозници већ годину дана прикупља новац.
"Прикупили смо око 13.500 евра кроз наше хуманитарне догађаје које организујемо у Лозници и неких 1.800.000 динара у кутијама које су постављене у граду, на преко сто локација имамо постављене наше кутије. Тај новац није довољан за изградњу једне куће, тако да смо покренули једну већу кампању на нивоу целе организације и целог света", наглашава Владан Караклић iz хуманитарнe огранизацијe "Срби за Србе".
Славујевићи немају пуно жеља, јер њихова немаштина траје годинама. Све што им треба је миран сан у дому у којем се неће плашити да им се кров не уруши на главу. Та жеља биће остварива захваљујући хуманим људима.
Коментари