Без мира и без туриста – улице Јерусалима опустеле због рата

Жумана је студенткиња психологије из малог места на северу Израела. У том делу земље, за разлику од Јерусалима где ју је срела екипа РТС-а, ваздушна опасност на снази је свакодневно, некада и више пута у току дана. У њеном месту постоје и додатна ограничења.

"Не могу да идем на универзитет. Учим код куће, не можемо напоље, све је затворено. Школе не раде. Људи са малом децом то посебно осећају. Тешко је онима који морају да раде, лекарима, медицинским сестрама. Деца су код куће, па је баш тешко бити јак у свему томе", каже Жумана.

Иако је аеродром у Тел Авиву отворен од осмог априла, ка Израелу лете готово само локалне авио-компаније, па је и број странаца у земљи далеко мањи. То примећују туристички радници, али и таксисти.

"Могу да кажем да је ово нула живота у граду. Тренутно немамо туристе из Европе. Због рата не долазе у Јерусалим. Видите, град је празан", указује један од таксиста.

Због рата, ваздушне опасности и препоруке надлежних и стари део Јерусалима до осмог априла био је повремено затворен.

Живот у "култури рата"

Отказане су бројне посете ходочасника које су планиране пре и након Ускрса, међу којима је била и група у којој је требало да буде сто педесет верника из Србије. Они који раде у том делу града кажу да с тренутним прекидом сукоба немају ни рат ни мир и да живе негде у средини.

"Био сам забринут, али ја имам четрдесет осам година. Видео сам више сукоба. Видео сам ракете над Јерусалимом у различитим периодима. То је на неки начин наша култура. Ми живимо у култури ратовања. Можда сам забринутији мало него раније. Једног дана, на почетку сукоба, овде је пао део ракете. Кад је други фрагмент или ракета пала у јеврејску четврт, чули смо удар доста снажно. Не знам како да опишем свој живот у овој култури рата", прича Саид, продавац у Јерусалиму.

Данас је овај део града отворен, али без препознатљиве гужве. Крај фебруара у потпуности је променио и верски живот у Јерусалиму.

Наиме, Црква Христовог гроба, која важи за свето место за све хришћане, без обзира на то којој цркви или заједници припадају, била је затворена чак тридесет дана. Она је данас отворена.

У току су радови на реновирању објекта. Међутим, овде су и даље малобројни и верници и представници верских заједница, па и туристи.