Насиље над животињама последица поремећаја личности, стручњаци сматрају да су казне благе

Пре недељу дана потресна прича о трогодишњој женки лабрадора Дори којој је непозната особа покушала да одсече шапе никог није оставила равнодушним. Александар Гаврић из организације "Анимал рескју Србија" (Animal Rescue Serbia) рекао је за РТС да свакодневно добијају позиве и пријаве грађана за насиље над животињама.

"Јуче смо имали једну пријаву страшног злочина над животињама где је један дечак качио и убијао мачке, драо их. Стварно има невероватних случајева. Дечак има 14 година. Сад замислите одакле њему те идеје и како га родитељи васпитавају да једноставно постане такав човек", навео је Гаврић.

Додао је да даљи кораци након пријаве злостављања животиња зависе од тога ко је злочин починио и да ли постоје докази.

"Свакако, било која врста насиља над животињама је према члану 269. Кривичног законика Републике Србије кривично дело. Свако занемаривање, злостављање и убијање животиње је кривично дело и прети казна затвора од две до три године, зависи колико је животиња је усмрћено", објаснио је Гаврић и додао да свега 6% од хиљадâ пријављених случајева дође до суда.

Суровост према животињама настаје због поремећаја личности 

Професорка Факултета за дипломатију и безбедност Милица Бошковић рекла је да су казне углавном новчане, а да су затворске казне ниске – до три године и то када се почини злочин према заштићеним врстама.

Објаснила је да суровост према животињама настаје због тога што је у друштву све мање добро социјализованих личности.

"Малтретирање животиња говори о поремећају личности, поремећају у понашању, што је одраз одсуства адекватног васпитања и негде и система образовања и он говори да деца и млади нису социјализовани да прихвате себе, своје могућности, реалну слику о себи и слику окружења. Онда они долазе у дисбаланс да имају нереалне жеље, да имају нереалну слику себе и када не могу да остваре оно што они замисле, а што није реално, долази и до фрустрација и до поремећаја тих основних потреба како да превазиђу те препреке", навела је професорка Бошковић.

Додала је да онда почињу да показују те поремећаје понашања тако што хоће да буду надмоћни и да желе да и други пате пошто они не могу нешто да остваре, а да су први на удару незаштићени – деца и животиње.

Пријаве насиља над животињама често стижу из мањих средина 

Александар Гаврић је навео да често добијају позиве из малих средина где постоји спрега између људи који би требало да истражују и оних који чине злочине.

"Скоро је био случај код Горњег Милановца где су штенце убијали ловци, неко ко носи ватрено оружје. Постоји опасност и за све нас остале. Уколико се неко одлучи да тако олако убија животиње, онда вероватно сматра да може да узме власт у своје руке и да убија кога хоће", навео је Гаврић.

Поручио је да ако затекнемо повређену животињу прво треба да покушамо да укажемо прву помоћ и да је одведемо код најближег ветеринара, али и да случајеви насиља над животињама треба да се пријављују.

Гостовање Александра Гаврића и Милице Бошковић у Јутарњем програму у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.