ДРИ утврдио неправилности код опасног отпада, локалних буџета и социјалне заштите

Председник ДРИ Душко Пејовић подсетио је да се сврсисходност тиче остваривање принципа економичности, ефикасности и ефективности, те да се за њихове теме бирају уочени системски проблеми.

"За теме ревизије сврсисходности се узимају појаве које су системски проблеми, које наносе штету и буџету и укупно пословању у јавном сектору", рекао је Пејовић.

Додао је да је тема управљања опасним отпадом одређена за ревизију сврсисходности још крајем 2021. године, односно далеко пре догађаја у Пироту, када је исклизнула цистерна с амонијаком.

"То је врло важно питање. Низ неправилности смо утврдили по питању управљања опасним отпадом у Србији", рекао је Пејовић.

Као најбитније навео је проблем уклањања и складиштења таквог отпада и недовољну прецизност прописа.

"Није уређено питање складиштења, или спаљивања отпада. Или било какво друго питање које је регулисано у другим земљама које имају већи напредак у тој области", рекао је Пејовић.

Додао је да је ДРИ препоруке послао субјектима ревизије што су код опасног отпада министарства заштите животне средине, здравља, те рударства и енергетике, покрајински секретаријати за заштиту животне средине и енергетику, као и Агенција за заштиту животне средине.

"Утврдили смо стање, донели закључке и дали препоруке. Они су дужни да у одазивном извештају ДРИ поднесу мере које су предузели у датим роковима да би отклонили откривене несврсисходности", поручио је Пејовић.

Не постоји редован систем сакупљања опасног отпада 

ДРИ је у извештају навео да у Србији не постоји редован систем сакупљања опасног отпада, већ се он сакупља првенствено по економској вредности.

Констатовано је и да постоје ограничени капацитети за третман опасног отпада, и недовољно капацитета за његово складиштење.

Утврђено је и да Србија нема национално постројење за третман опасног индустријског отпада, као ни централна регионална складишта.

ДРИ је закључио да систем управљања рударским отпадом није ефективан, да се њиме управља без дозоле, те да не постоји јединствена база податак рударског отпада.

ДРИ наводи и да су уочене неправилности, и недостаци и у систему управљања медицинским отпадом.

Ревизију сврсисходности на тему Утицај припреме одлуке о буџету јединица локалне самоуправе на ефикасно и ефективно коришћење буџетских средстава ДРИ је урадио јер је кроз раније ревизије буџета општина и градова утврдио низ неправилности.

"Те неправилности односиле су се пре свега на мање остварене приходе и примања у односу на план", рекао је Пејовић.

ДРИ наводи да је од 2019. до 2021. године само 10 посто општина и градова у Србији остварило планирани износ прихода, па просечно годишње није остварено укупно 32 милијарде динара.

"У просеку у три године остварено је мање за 14 одсто, што директно утиче на извршење расхода и издатака који су мањи у том периоду за 23 одсто, а то онда утиче на још мање остваривање капиталних инвестиција", навео је Пејовић разлог за ревизију.

Циљ - одредити мере за решавање проблема 

Истакао је да је циљ ревизије био да се утврди који су узроци, шта утиче да се буџети локалних самоуправа мање остварују, и какве то последице име.

"Циљ је да се одреди које мере предузети, како би се проблем решио а припрема тих буџета унапредила", рекао је Пејовић и додао да ни грађани нису у довољној мери упознати с буџетима.

ДРИ је субјектима ревизије градовима Зајечару и Краљеву, те општини Индјија издала више препорука за адекватније планирање локалних буџета.

Министарству финансија препоручено је да предузме мере за ефикасније отклањање откривених неусаглашености у локалним буџетима, те за смањење ризика од њиховог поновног настанка.

ДРИ је ревизији сврсисходности Коришћење наменских трансфера у области социјална заштите приступио јер је утврђено да су градови и општине у Србији трошиле мање новца од добијеног од државе.

"Ту смо утврдили из претходних извршених ревизија, да је у претходне три године, просечно извршено било око 88 одсто, дакле 12 одсто тог новца није извршен", рекао је Пејовић.

Подсетио је да се ради о новцу који држава наменски дели локалним властима у циљу побољшања и напретка услуга у области социјалне заштите.

"Тих 12 посто говори колико су локалне самоуправе у просеку биле спремне да утроше средства", рекао је Пејовић.

Кроз овај извештај ДРИ је утврдила да се износ таквих трансфера градовима и општинама смањују три године за редом, те да постоји проблем у извештавању и контроли коришћења тог новца.

"Утврдили смо да су врло мало извештаја добили у Министарству, да нема довољног увида ни контроле, нити повратних информација у Министарство по том питању", рекао је Пејовић.

Истакао је да је утврђено да се не остварују контролне мере и механизми које би Министарство требало да има и употребљава.

Шест препорука 

По овој ревизији ДРИ је упутио шест препорука Министарству за рад и социјалну политику а прва је да обезбеди поуздане податке из своје надлежности како би се преко критеријума омогућио равномеран развој ових услуга у општинама и градовима.

Пејовић је оценио да ДРИ има одличну сарадњу са државним институцијама, те да без икаквих проблема, све податке добија на увид, испитивање и анализу.

"ДРИ нема проблем да добије документацију у свим ревизијама, али има обавезу да податке које прибави у поступку ревизије користи само за писање извештаја", рекао је Пејовић.

Додао је да је ДРИ само корисник појединачних докумената, те да их не може уступати јавности што је обавеза власника.

Детаље ревизија данас су представљале вође ревизорских тимова Зоран Степановић, Никола Стефановић и Светлана Милановић Врцељ.

ДРИ је најавио да ће ускоро бити јавно представљено и осталих 11 ревизија сврсисходности завршених у 2022. години.