Професор Симић о злату: И народ и ми стручњаци смо нестрпљиви

Владимир Симић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а изјавио да геологе и рударе није много изненадила вест да су пронађене нове резерве злата у Србији јер знају да је то перспективно подручје на ком се експлоатација врши скоро 120 година.

"Претпостављамо и знамо да се ту налазе нова лежишта. Проблем је како их пронаћи и видети да ли експлоатација доноси добит или не", наводи Симић.

На питање како се проналазе нова лежишта, Симић наводи да се гледа какав је геодинамички развој био, да ли је било вулканизма, па ако су све претоставке ту, креће се са разним геофизичким и геохемијским методама, а затим се, како каже, креће са дуготрајним послом и бушотинама.

"Неки пут схватимо да лежиште није комерцијално", напомиње Симић. 

Истиче да кад су у питању неметаличне минералне сировине, један каменолом од истраживања до отварања лежишта може да се заврши за две године.

"Када су у питању лежишта различитих метала то је дуготрајан процес који траје од 10 до 20 година на светском нивоу. Ако је релативно мало лежиште, али довољно богато, можемо га истражити за једно четири пет година. Није само народ у Србији нестрпљив. Некада смо и ми стручњаци нестрпљиви", указује Симић.

Србија има добре еколошке законе 

Напомиње да Србија има јако добре еколошке законе.

"Ако се поштју ја мислим да је мала могућност да дође до незгодних ситуација", каже Симић.

Наводи да ако се прича само о лежиштима злата, то су ниске концентрације, два, три четири грама по тони.

"Треба то све прво изексплоатисати, повадити, послати на припрему минералне сировине, концентрисати и извадити то злато. Није то једноставно, али постоје техничка решења", додаје Симић.

Накнада за коришћење сировина је, истиче, уведена пре неких 15 година.

"За сваку тону произведене руде или концентрата се плаћа накнада држави. То није мала сума и она се квартално уплаћује у буџет, при чему 60 одсто иде држави, а 40 општини на којој се налази експлоатација. Други бенефит је приликом самог истраживања. Наше колеге раде приступне путеве. Ја сваке године водим студенте у источну Србију и знам колико је путева поправљено и до самих домаћинстава", указује Симић.

Добар део пореза остаје општинама 

Добар део пореза, напомиње, остаје на територији општине на којој се ради.

Указује да ако би требало да избушите 40.000 метара бушотина, то се ради две или три године.

"Цела ствар у истраживањима је смањивање ризика, нико не жели превелики ризик, а да не пронађе економски интересантно лежиште", напомиње Симић.

Еколошке покрете, наводи, не осећају као непријатеље.

"Разумем да је највећим делом проблем неинформисаности, и на томе би сви требало да радимо. Волели бисмо да имамо конкретне саговорнике да кажу шта их мучи, а не да кажу да неко сматра да би требало забранити истраживање у Србији", истиче Симић.

Сматра да екологија би требало да буде битна ставка у отварању нових лежишта.

"Нас контролише министарство, од момента добијања дозволе за истраживања, па преко потврда о резервама, а и цео процес рударства је добро контролисан од стране државе", наводи Симић.

Боји се, додаје, да с обзиром на смањени упис у претходне две године, да ако се тако настави нећемо имати нове кадрове који ће се бавити истраживањем и рударством.

"Сва истраживања у Србији у суштини воде наши људи", каже Симић.