Рекордер покојник примао социјалну помоћ чак 21 годину – шта је све открио регистар Социјална карта

Од социјалних карата очекује се праведнија расподела социјалне помоћи, да је добију најугроженији и да им пут до тог права буде лакши и једноставнији. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић је одсто центара за социјални рад и локалних самоуправа у Србији у пуној мери примењују систем тог регистра.

Истакао је да је регистар омогућио откривање многих неправилности у пружању социјалних услуга.

Тако је новчана социјална помоћ донедавно уплаћивана за 1.134 преминуле особе, некима чак дужи низ година.

"Мислим да имамо рекорд да је од 2001. године једном лицу исплаћивана социјална помоћ. Када су у питању корисници права туђе неге ту је 4.427, а кад је у питању услуга смештаја чак 308 лица. Процена је да се штета која је причињена буџету мери десетинама, а неко каже и стотинама милиона динара", наглашава министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Наводи да се предузимају све мере и радње да би се, како је рекао, све истерало на чистац и казнио онај ко их је спроводио, односно ко није на време пријавио смрт неког лица.

Посебно истиче да Регистар има могућност да им пошаље обавештење када неки корисник има право, а да га није остварио ни поднео захтев.

"У великом броју случајева имамо ситуације да примаоци новчане социјалне помоћи нису поднели захтев за остваривање права на дечји додатак. Или када је у питању породична, односно дечја заштита на додатак по основу Закона о финансијској помоћи породицама с децом. Онда их обавештавамо о томе", наводи Селаковић.

Такође, додаје да постоје и друге ситуације, нарочито када је неко лице примало социјалну помоћ а онда се запослило и увећало своје приходе. Таквих је било 22.590 случајева, а обавештења о томе су стигла у регистар.

Које су све врсте помоћи прописане

Један од проблема је и износ новчане социјалне помоћи који сада износи 10.385 динара за једну особу. 

Селаковић каже да тај износ није довољан да се преживи, али да то није једини износ и да постоје и друга социјална давања. 

"Новчана социјална помоћ јесте врста давања коју не остварује само једно лице, већ у одређеном проценту на основни износ остварују и други чланови домаћинства. Уколико је реч о лицима која немају радну способност, остварује се право на увећану новчану социјалну помоћ. У највећем броју случајева, лица која су примаоци помоћи не примају само ту врсту помоћи већ и још нешто", објаснио је министар. 

То значи да особе које су тешки инвалиди примају и додатак за помоћ и негу другог лица, а постоје и врсте једнократне помоћи које се исплаћују на годишњем нивоу и додељују од стране локалних самоуправа, преко центара за социјални рад. 

Кроз услуге геронто-домаћица, личног пратиоца, односно асистента се допуњује помоћ таквим породицама.  

"Ако имате ситуацију да су примаоци социјалне новчане помоћи чак и радно способни, а Србија је земља којој је потребно све више радне снаге, онда наш задатак не треба да буде  да гледамо само како да повећамо овај износ већ и како да запослимо те људе", закључио је Селаковић.