Говор мржње одјекује са свих страна, како му стати на пут

Као најплодоније тло за сејање говора мржње, лепљење етикета, дискриминицију већ дуже време виде се друштвене мреже. Не заостају ни медији. Неретко одјекну и оне из сала различитих институција – попут Скупштине.

"За мене је највећи проблем то што људи потпуно развију слепи угао на сопствени језик мржње, а уочавају сваки облик омаложавања и дискриминације код других, и мислим да је то катастрофа за политички дијалог у друштву", каже колумнисткиња Недељника Љиљана Смајловић.

У друштву нема консензуса ни о томе где је граница – када говор прераста у мржњу.

"Нисам присталица да некога дотерујемо као филтер да не би испао такав какав је. Врло је осетљиво то где је идеологија, где говор мржње, где су идеолошке критике", каже програмски директор Демостата Зоран Пановић.

Писац Мухарем Баздуљ решење види у Уставу.

"Оно што би требало бити забрањено је и оно што стоји у Уставу – забрањено је позивати на националну и верску мржњу и критиковати друге људе на основу карактеристика које нису сами бирали – вера, нација, сексуална оријентација", истиче Баздуљ.

Упркос постојању етичких кодекса и законске заштите, погани језик на јавним местима се ретко осуђује.

"Огроман број људи се не одлучује да покрене поступке, не само не верујући правосуђу, него уопште мисле да је у овако контаминираној атмосфери илузорно очекивати да ће се нешто поправити", истиче правник Милан Антонијевић.

Таква атмосфера честа је и на релацији Загреб–Београд. Од Јасеновца и "Олује" до спорта. Од мундијала и односа према Милану Борјану пореклом из Книна, до непримерених наслова на вест о смрти Синише Михајловића.

"У том амбијенту претучени су глумци загребачког театра у Новом Саду. Сигурно да су то системи спојених судова и сигурно да у те две ватре које се јављају, које постоје, страдају они који су најмање криви. И зато би свака врста такве праксе требало престати. И када је у питању политичка класа, и када су у питању медији, и све формалне и неформалне друштвене групе", поручује министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.

"Ситуација се под политичким утицајем, навијачке реторике, појединих певача, погоршава и потиче људе на ту врсту насиља. И то мора бити повод да људи кажу: сад је доста", наглашава председник Српског националног вијећа Милорад Пуповац.

На пораст говора мржње на Западном Балкану упозорава и Комесаријат УН за људска права. Уз забринутост, почетком године позвао је и на осуду таквих наступа, а грађане да се уздрже од сваког заговарања националне, расне или верске мржње.