Демографски сценарио моментума, зашто ће и у наредним деценијама падати број становника

Петар Васић је гостујући у Дневнику РТС-а рекао да број са пописа само наизглед изненађује.

"Разлика проистиче из разлике у природном прираштају од 470.000 становника мање само по том основу у последњих 11 година. Разлику додатно могу да повећају методолошке разлике - 2011. године на попису становништво албанске националности из општина Прешево и Бујановац је бојкотовало попис. Сада их овде имамо", наводи Васић.

Према његовим речима, у попису 2011. и 2022. постоје они који имају дозволу боравак у Србији.

"Таквих је било и 2011. и 2022. године, али 2011. их је било далеко мање него сада. Та цифра можда може бити и већа, та разлика", напомиње Васић.

Каква је ситуација у Црној Трави 

У Црној Трави током 2021. је рођено свега четворо деце, а преминуло је 43 становника.

Дописник РТС-а јавља да у Црној Трави умире десет пута више људи него што се рађа. Од 1948. године када је Црна Трава имала преко 13.000 становника, број становника се драстично смањује.

Највеће смањење било је између 1981. и 1991. године, чак 50 процената. Док се у неким деловима Србије граде гондоле и хотели, у Црној Трави држава дели агрегате становницима.

Последњи већи објекат у Црној Трави направљен је 1973. године - средњошколски центар који данас похађа 15 ученика. 

Хотел у Црној Трави пропада. То је све утицало на то да се људи исељавају, а потенцијали су велики. То се види на примеру Старе планине кад је направљен хотел, земљиште је почело много више да вреди и да се људи враћају тамо. Види се то и по Радан планини где је само најава изградње пута повећала вредност земљишта.

Виолета Радивојевић, директорка ОШ "Аца Стојановић" у Црној Трави каже да је број ученика у протеклој деценији био константан и да се креће око 35.

"Трудимо се да деци обезбедимо квалитетну наставу и да одржимо и повећамо број ученика. У циљу повећања њиховог броја реализоване су мере које је прописала опшитна, новчана помоћ за прворођено дете, бесплатан вртић. Прошле године имали смо 29 ученика, а ове 35 ученика. Од тога је шест првака. Број уписане деце у односу на прошлу годину је дуплиран", каже Радивојевићева.

Истиче да се прави зграда за повратнике, а циљ је да се ту сместе породице са већим бројем деце.

"Ја сам овде рођена, живим овде. Волим Црну траву и вероватно ћу ту и остати, да се борим за Црну Траву", каже Радивојевићева.

У Чајетини између два пописа 77 одсто станова више

Званична статистика каже да је између два пописа 77 одсто станова више.

Милан Стаматовић, председник општине Чајетина каже за РТС да се улагање у будућност исплатило и да на Златибор долазе инвеститори.

"Једно смо од најпожељнијих места и за живот и боравак и улагања", наводи Стаматовић.

Додаје да су у последњих 15 година улагали у локалну инфраструктуру.

"Касније су инеститори плаћали накнаду за уређење грађевинског земљишта, а ми смо могли да радимо на надоградњи. То је нешто што је определило људе да остану ту или да се врате. Локална самоуправа мора да води рачуна о томе. Захваљујући континуитету вршења власти рекло би се да се све ово и дешава.

Наводи да је чињеница да имају сигурно више становника него у претходном периоду и да су једна смо од ретких самоуправа која бележи број становника и рођене деце.

"Не могу се све ствари рационално објаснити"

Васић наводи да се не могу све ствари рационално објаснити.

"У Црној трави се никад нису развили довољни услови који би задржали становнике на том простору. Од функционалне опремљености насеља, радних места. Када су кола кренула низбрдо било је тешко да се зауставе", наглашава Васић.

Што се тиче Чајетине сматра да могу да буду задовољни што су задржали број становника.

"Да није било унутрашњих миграција не би имали тај број. Није довољна само станоградња и број радних места. Потребни су садржаји да младим породицама обезбеде битисање ту, од квалитета образовања и других садржаја које су младим породицама важне", наглашава Васић.

Постоје, додаје, многе пројекције и од 2002. су сложне у томе да не постоји сценарио који не каже да ће број становника настави да опада.

"Постоји нешто што се зове сценарио моментума. Када постоји неповољна старосна структура, онда она чак и када се достигне проста замена генерација, гарантује наставак броја опадања становника онолико дуго колико те генерације дођу у старост за рађање. Сигурно ћемо имати пад природног прираштаја наредних деценија", каже Васић.

Утицај повратка дијаспоре би, сматра, био пожељан.

"Међутим, ако знамо да је ниво негативног природног прираштаја превазишао 50.000 становника годишње онда би то био неки обим позитивног миграционог салда који би нам био потребан да се ти трендови зауставе", додаје Васић.

Наводи да би до 2031. требало да имамо поуздане регистре становништва.

"Методолошки новине јесу уведене, али је очигледно да је постојало техничких и кадровских проблема, па је период пописа придужен. Осим тога су подаци допуњени и додатним административним изворима што по закону о попису на првом месту није било предвиђено", закључио је Васић.