Шефица УНХЦР-а у Србији: Не очекујем нови велики талас миграната као 2015.

Више од 29.000 миграната умрло је током покушаја да се домогну Европе од 2014. године, а 5.000 је нестало у последње две године, навела је Међународна организација за миграције. Каква је тренутно ситуација у Европи, шта за Србију значи укидање виза држављанима Бурундија и Туниса? То су неке од тема за нашу гошћу.

Стефани Краус, в.д. шефа Представништва УНХЦР-а у Србији, рекла је да је број људи који долазе у Србију ове годино много већи него 2021. и 2020. године, када су бројеви због ковида били нижи, али сада су почели да расту.

"До краја септембра 85.000 избеглица и миграната је прошло кроз центре, што је 30 одсто више него прошле године у то време. Међутим, ово не може да се пореди са ситуацијом 2015. године, када смо имали по 10.000 дневно који су улазили у земљу. Тако да је ово далеко од те ситуације", каже Краусова.

Објашњава да велика већина миграната долази из Северне Македоније, а главне националности су Сиријци и Авганистанци и они чине 70 одсто популације која долази.

"У овом тренутку 7.900 миграната и избеглица борави у Србији, 5.300 је смештено у центрима којима руководи држава, а 2.600 су ван центара и они не користе ове услуге.

Напомиње да УНХЦР говори о мешовитом кретању људи и да има разлике између избеглица, миграната и тражиоца азила.

"Избеглице беже од рата, од сукоба који морају да напусте своју земљу да би спасили сопствене животе. Нико не жели да буде избеглица. Када неко дође у неку земљу и тражи уточиште, он се зове тражилац азила. Једном када добију заштиту, онда се зову избеглице. А група миграната одлази из земаља из различитих разлога, нису бежали из страха за сопствени живот већ траже бољи посао, придружују се породици, нису приморани", рекла је в. д. шефа Представништва УНХЦР-а у Србији.

Краусова каже да су ове године 272 особе поднеле захтев за азил, 20 је било позитивних одлука, а од 2008. године 228 је добило заштиту државе.