Директорка Коморе социјалне заштите о случају у Вршцу: Сви су могли да покрену питање о угрожености детета

Грађани Вршца су протестовали испред Центра за социјални рад и суда са захтевом да се утврде одговорни за пропусте у случају убиства двогодишње девојчице, коју је у уторак убио отац, а затим извршио самоубиство. Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду формирало је предмет о овом случају како би утврдили да ли је било пропуста у раду Центра за социјални рад.

Огласио се и центар за социјални рад чија директорка тврди да нису вршили поступак поверавања старатељства детета, нити предлагали модел виђења детета са оцем, јер поступак за развод брака није покренут пред судом. Они се нису разводили, али је отац имао забрану приласка супрузи, јер је против њега вођен кривични поступак због насиља у породици, због чега је првостепено осуђен на условну казну затвора и меру обавезног психијатријског лечења.

И док, чини се, сви перу руке од одговорности, једног детета нема, а можемо само да нагађамо колико их је у опасности. 

Директорка Коморе социјалне заштите Сандра Перић рекла је да када се овако нешто деси сви су потресени и наравно преиспитује се шта смо урадили и шта смо могли да урадимо.

"Све колеге су шокиране не само у овом центру него у свим центрима јер се сви суочавамо са сличним ризицима, јер ви не можете увек са сигурношћу да предвидите сваку ситуацију, па имамо и овакав епилог", навела је Перићева.

Додала је да се не слаже са констатацијом да институције перу руке од свега, бар када је систем социјалне заштите у питању.

"Када немате одговор од центара за социјални рад знајте да су везани професионалном тајном и да можда због тога информације из овог система касно доспеју у јавност", навео је Перићева.

Суд пред којим је вођен кривични поступак за насиље у породици саопштио је да током поступка ниједног тренутка није постављено питање дететове безбедности приликом боравка са оцем. "Нико нам на то није указао, а то је посао полиције, Центра за социјални рад, тужилаштва," навео је суд.

Перовићева је истакла да се случајеви у медијима често коментаришу на неверодостојан начин.

Више закона регулише насиље у породици 

Напоменула је да што се тиче институција постоје више закона који регулишу насиље у породици.

"Сви органи имају своје надлежности, али и свако од грађана ко примети насиље дужан је да пријави или тужилаштву или полицији како би се поступало. Неки поступци се покрећу у суду, постоје у закону одређене одредбе забране приласка. То су мере које се изричу у складу са породичним законом. Те мере може да покрене и јавни тужилац, орган старатељства, родитељ, дете", напоменула је.

Потврдила је да су сви могли да покрену питање да ли је дете угрожено.

"Суд и у обичним парницама када је реч о разводу брака може мимо тужбеног захтева да прошири пресуду и да одреди одговарајуће мере заштите од насиља у породици. Сви органи су дужни и могу да процене ризик у односу на дете", рекла је Перовићева додајући да не може да коментарише конкретан случај који се догодио у Вршцу јер не зна ко је шта покренуо.

Додала је да су сви органи сада под надзором, тако да ће другостепени органи изаћи са својим налазима.

Одговарајући на питање када се пријави насиље у породици, када и како се процењује безбедност детета, рекла је први ризик процењује полиција, што се у овом случају десило.

"Изриче се да постоји ризик од настанка насиља, односно понављања насиља, изричу се хитне мере које трају до 48 сати, а уколико постоји и даље ризик те мере могу да се продуже. Мере продужава суд", каже Перовићева.

Процена ризика за сваког члана породице 

Објаснила је да се ништа не ради по аутоматизму и да ако је насиље према мајци да се аутоматски забрана не односи и на дете, већ да се за сваког члана посебно процењује ризик.

"Деца не морају само физички да буду угрожена. Самим тим што се налазе у ситуацији где се дешавају конфликти оне су жртве. Центрима за социјални рад су деца у фокусу, а тек онда остали чланови породице", рекла је Перовићева.

Напоменула је да социјални радници трпе притиске, а и скуп у Вршцу је на неки начин притисак јавности у односу на доношење неких одлука.

Саветовала је женама које трпе насиље да се свакако обрате институцијама, јер да би институције реаговале морају грађани да им се обрате.

"Како нам се не би десило да смо током ноћи чули у неком стану буку, а да се десио страшан злочин, а да ми нисмо позвали никог јер нисмо смели. Обавеза свих је да пријаве такву врсту насиља. Не би смео да нам се деси ниједан овакав злочин. Сви су љути што се ово десило. Треба да се утврди одговорност сваког ко је погрешио, али и медији морају да се уздржавају од сензационалистичког извештавања", закључила је Перовићева.