Јесмо ли се навикли на ковид – колико пандемија утиче на нашу психу

Ивана Сташевић Карличић наводи да релевантне студије показују да смо се на психолошке ефекте кризе коју је изазвао коронавирус већ навикли и то још крајем 2020. године.

Истиче и да је већина неуропсихијатријских последица прележаног ковида пролазна.

"Наравно да ћемо и у годинама које су испред нас даље пратити ефекте. Пандемија није готова. Наравно да и даље треба да будемо опрезни, а оно што је утешно је да клиничке слике ковида нису више до те мере тешке и драматичне", додаје она.

Указала је да смо се навикли на ковид и да су неке студије које су покушале да квантификују утицај ковида на ментално здравље дошле до резултата да он није значајно утицао на нека померања у учесталостима менталних болести.

"Студија из 2021. године у Србији говори о неким стандардним стопама пре ковида које су резервисане на западноевропски културни круг – 2,2 одсто депресије, 1,9 генерализованог анксиозног поремећаја, 0,4 паничног и већ стандардна стопа психоза од 1 до 3", навела је Сташевић Карличићева.

Истиче да су стопе у нашој земљи нешто ниже него у остатку Европе, а могу се повезати са неколико фактора.

"Један од њих је локдаун, јер су западна Европа и цео свет имали строжи, рестриктивнији и дужи локдаун и вероватно се ту крије загонетка ове наше отпорности", додаје она.

Поред тога, како каже, ту су и превентивне мере и телемедицина који су у време ковида много значили.

Навела је и да је стопа суицида у Србији за 2021. годину нижа.

Дала је и савет свима када треба да се обрате за помоћ.

"Сваки лични, потпуно субјективни осећај нелагоде, незадовољства апсолутно јесте добар разлог да се обрате некоме ко је од поверења... Сваки знак да смо постали мање фукционални у свим областима живота, породици, емоционалним односима, на послу, у школи јесте одличан разлог да се потражи стручна помоћ", поручила је Сташевић Карличићева.