Лагано расту водостаји Дунава и Саве – какви су могући сценарији за зиму

Водостаји Дунава и Саве лагано расту, показују подаци Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ). Хидролог РХМЗ-а Дејан Владиковић изјавио је за РТС да се, међутим, у наредним данима не очекују довољни порасти нивоа река да би се изашло из зоне ниских водостаја. Говорио је и о најнеповољнијем и најповољнијем сценарију током зимског периода.

Дејан Владиковић, гостујући у емисији Београдска хроника, рекао је да раст водостаја Дунава и Саве у наредна четири дана неће бити довољан да се превазиђу ниски нивои. Подсетио је да је РХМЗ крајем јуна издао упозорење на ниске пловидбене нивое, које је и даље на снази.

"Упозорење РХМЗ-а на снази је већ четири месеца и остаће на снази јер су водостаји веома ниски. Порасти од 30 до 60 центиметара неће значајније ублажити веома тешку хидролошку ситуацију. На водомерној станици Бездан, на улазу Дунава у Србију, водостај је на минус 155 центиметара, док је граница ниског пловидбеног нивоа на минус десет центиметара", указао је Владиковић.

Према његовим речима, низак водостај ствара велике проблеме, пре свега у речном саобраћају и енергетици, али утиче и на биљни и животињски свет. Током лета било је последица и по водоснабдевање. "И ниски и високи водостаји представљају дуготрајан проблем и остављају последице", напоменуо је Владиковић.

Пораст Саве, али не и Дунава

Владиковић је објаснио да се, према дугорочним прогнозама, на сливу Саве током новембра очекују чешћи продори падавина и више пораста водостаја. На Дунаву се, међутим, значајнији раст нивоа воде не очекује до средине децембра.

"Најнеповољнији сценарио био би да у зимски период уђемо са ниским водостајем Дунава. Тада би могла да се понови ситуација из 2017. године, када би, због великих минуса, лед на реци могао да се формира за два до три дана", навео је Владиковић.

Говорећи о најповољнијем сценарију, истакао је да би чешћи продори падавина омогућили постепено влажење тла и пораст нивоа површинских и подземних вода.