Ренато Грбић: Сви који су у води траже руку спаса, живот нема репризу

Ренато Грбић, који је спасио многе који су скочили у Дунав, рекао је да би било добро да пецароши прођу неки вид обуке за спасавање људи из река, али да је питање какав би био одзив за такву обуку.

"Сви ти људи који су на реци, возе те чамце, имају неку свест како прићи и шта радити у таквим ситуацијама", навео је Грбић.

Говорећи о девојци која је недавно скочила са Панчевачког моста, Ренато Грбић је навео да је у том тренутку био у свом ресторану и да му је јављено да је неко скочио са моста.

"Ја сам одмах сео у чамац и како сам прелазио на београдску обалу, већ је била речна полиција ту. Људи који прелазе преко моста, већ су пар случајева звали конобу. И жена коју смо извадили у јануару, 62 године има, исто је тако окренуо је човек мог сина, мој син мене. Људи јављају већином кад виде на мосту некога. Окрену, позову и то је први аларм када се креће и да се што пре дође до те особе", истакао је Грбић.

Чамац неопходан за време спасавања 

Објаснио је да је Дунав јак и да би, када је ниво реке висок, утапање било обострано, због чега је чамац потребан за време спасавања.

"Прво што је брзо превозно средство, што брзо дођете до особе, а друго је сигурно, кад ви дођете, ухватите ту особу, убаците у чамац. Ако пливате и дођете до ње, па заједно пливате - ту је дављење неминовно", рекао је Ренато Грбић.

Навео је да се након спасавања позивају Хитна помоћ и полиција, који збрињавају особу и праве записник, а напоменуо је и да он и његова породица имају добру сарадњу и са припадницима речне полиције. 

Ренато Грбић рекао је да је он четврта генерација аласа у својој породици, а да се рибарством бави и његов 13-годишњи унук.

"Боље је бити на води, него бити на улици. Дете да научиш да воли природу, да цени, да упознаје добре људе. На реци су људи много опуштенији. Имају неку бољу ћуд, нарав. Лепше живите, што би се рекло", рекао је Ренато Грбић.

Истакао је да су готово сви које је он спасио из Дунава желели да буду извучени из воде.

"Ви кад скочите и кад будете испод површине воде, ви не можете да се опустите, као сад тонем, сад ми је лепо. Тај рефлекс, хоћу ваздух, хоћу да живим. Чим исплива горе, он тражи помоћ и руку спаса. Мислим да се предомисле када их та вода мало отрезни и освести, да онда разумеју шта су урадили", објаснио је Грбић.

"Сваки проблем је решив"

Ренато Грбић је додао да увек оне који скоче пита због чега су то урадили, али да углавном ћуте.

"Две особе са којима одржавам контакт долазе код мене, славимо тај други рођендан", истакао је Грбић и додао да је једна докторка рекла да су сви које је спасио захвални, али да не смеју да разговарају о томе са њим.

Поручује им да је сваки проблем решив.

"И ја имам 1.000 проблема. И мени је локал био сто пута под водом, све плива и седим горе на тераси, сузе иду, плачем. Што кажу, што те не убије, то те ојача", навео је Ренато Грбић.

Говорећи о дивљим плажама, Грбић је навео да је сваке године на снази апел родитељима и деци да купање ту не би требало да буде дозвољено, али и напомиње да никоме то не може ни да се забрани.

"Ту где нема спасилаца, ту где нема помоћи, ту би требало забранити. Да се купају само где је обележено и где има спасилаца и где може око будно да види било какав проблем", нагласио је Ренато Грбић.

На крају је поручио да је "један живот и да нема репризу".