Марија Илић: Како направити видео-игру од које "лете долари"

Марија Илић каже за РТС да у Србији има људи који су направили видео-игре и од њих се поштено обогатили, али напомиње да уколико је некоме циљ само да се обогати, онда видео-игре нису прави избор.

"Зато што је пре свега потребно имати много воље и уложити бесконачно много енергије да би се дошло до неког основног циља, а то је направити игру. А шта се дешава када се направи игра, моменат је када креће прави њен живот и тренутак у коме ти ниси сигуран на коју страну ће то отићи. Пут је много занимљивији од циља", наглашава Марија Илић.

Ако неко жели да се бави развојем видео-игара, неопходно је, наводи, да постоји воља и спремност да се покушава више пута без одустајања, јер нема универзалног рецепта.

"Постоји и тај тајни састојак видео-игре за који нико не може да гарантује, а главни судија је само тржиште", истиче Илићева.

Да би "летели долари", неко мора да се врати игри. Мора да буде забавна, то је основа свега, каже Марија Илић.

Програмирање је, каже, неопходно, јер игра не би радила, али са друге стране једнако кључну улогу има и неколико страна, а једна од њих је гејм дизајнер који се баве писањем сценарија за саму игру и писањем комплетне механике, свега онога што играч доживљава док игра игру, да има те моменте комплетне среће пре него пређе ниво, то је посао гејм дизајнера.

"То је комплексан посао, али је прављене видео-игре синергија различитих људи. Сви некако ставе фокус на то да направе игру да ради, а шта је у позадини и како би требало да изгледа корисничко искуство о томе ћемо мислити касније. Та улога као јединствена и издвојена ретко када буде од почетка део самог тима, а по мом мишљењу је најбитнија да буде ту од самог старта", сматра Марија Илић. 

Када неко избаци видео игру на Гуглов Плеј стор или Епл Еп стор, обично ту нову игру нико неће ни наћи, али постоји један део гејминг бизниса и маркетинга и који се зове аквизиција корисника, односно куповина играча. А то је, истиче, буквално посебна наука.

"Ово је скуп бизнис. Није нешто што можете тек тако да заокружите, али се ради корак по корак. Ваш задатак би за почетак био да направите игру коју људи желе", наводи Марија Илић.

Ако је реч о мобилној игри и првој игри, не би смело да прође више од шест до осам месеци од развоја до момента док игра не угледа светлост дана. "Ако правите игру три године, прегазиће вас време три пута."

Најлуђе што се њој, каже, десило је када су у компанији у којој је радила пустили прву игру у року од три месеца имали 30.000 преузимања дневно, што је око милион месечно.

"Како доћи до 100 или 1.000 дневно је мени било потпуно невероватно. А онда у року од пар месеци дођеш до 30.000 дневно потпуно органски, кроз оптимизацију и алгоритам који је само додавао видљивост на основу тога што су је људи играли и то је потпуно експлодирало".

На питање да ли је производња видео-игара адреналински спорт, одговара: "Рекла бих да јесте."

Вештачка интелигенција се, каже, користи прилично, али обично веће компаније имају тимове који се баве само тиме. "И то је област у коме можеш да инвестираш много пара и да не дођеш ни до каквог резултата или да направиш револуцију. Све је у игри", истиче Илићева.

Сматра да модел по коме еволуира индустрија видео-игара мораће да се мења у неком смеру.

"Нисам сигурна да ли је то модел претплате. Када је Нетфликс експлодирао са моделом претплате, онда су Епл и Гулг покушали да направе нешто слично. Код Гугла је то Стадија, а код Епла Аркејд. И нису успели. Мислим да је евидентна успореност Нетфликса са убацивањем новог садржаја, а количина садржаја је пресудна за такву врсту сервиса. Код Епл Аркејда и Гугл Стадије то није био случај и самим тим ти сервиси нешто нису прорадили како треба."

Људи, истиче, и даље изгледа да воле да скину видео-игру која им се игра и да плате или не плате ако не желе.

"Мислим да је неопходан неки нови ниво у смислу да ће креирање читавог еко-система у коме можеш да се крећеш из једне игре у другу, па да погледаш серију, па да се вратиш кроз филм, па да се вратиш у игру, па да карактер који си направио у једној игри, користиш и у другој и трећој игри у том еко-систему."

"То је неки правац у коме ће се ствар кретати. Када ће се то десити нисам сигурна, јер је за то неопходно пуно времена и новца и хардвер. Лично сам мислила да је модел претплате пут ка коме треба ићи, али не тако како су урадили Гугл или Епл, али сада већ нисам сигурна да у овом облику који ми познајемо да ће дати очекиване резултате."

Сматра да је метаверс утопијска поставка. "То је лични став, нека следећа револуција која нас чека је на нешто изводљивијем нивоу. Нисам сигурна да је метаверс прави пут", закључује Марија Илић.