Милешева – и без моштију светитеља порука љубави Светог Саве и даље се осећа

Сава се упокојио у Трнову, у Бугарској, 1235. године, и његовом синовцу Владиславу биле су потребне две године да умилостиви свог таста, бугарског краља Асена, да дозволи да се мошти свеца пренесу у Милешеву. Све оно што се касније дешавало крај Савиног гроба, а путописци бележе многобројна чуда оздрављења, велико поштовање и љубав народа, уздизало је и православље и Манастир Милешеву.

"И 360 година боравећи у Милешеви, после свог блаженог уснућа, светитељ Сава је био матица, био тачка ослонца, био место окупљања и надахнућа православним Србима", каже патријарх српски Порфирије.

Патријарх напомиње да је Свети Сава био и тачка у којој су се окупљали многи који нису били православни хришћани.

"Долазили су са таквим расположењем срца, молитвом се обраћали светитељу Божијем, а он их је заступао по љубави својој свечовечанској", додаје патријарх Порфирије.

На темељима старим осам векова, рушена, паљена и обнављана царска лавра Милешева, задужбина Владислављева и гробна црква Св. Саве, збраја прохујало и остаје као међаш српском роду.

Над Савиним гробом, где су почивале свечеве мошти, бан Твртко је 1377. крунисан за краља Босне и Србије, а хумски војвода Стефан Вукчић Kосача 1488. себе назива херцегом од Св. Саве. Kулт светитеља, окупљао је народ, чувао наду и веру, а Милешева остала Савин дом и после османлијског злодела.

Огањ на Врачару требало је да затре светосавље и снове о слободи. Али су искре тог пламена само распламсале снагу вере, Савиног имена и дела.

Милешева, још чува руку свеца, спасену пре него што су Савине мошти однете, храм плени складношћу и лепотом фресака, и све се у времену и трајању овде сажима у ону поруку љубави коју је Свети Сава оставио.