Национална историја од бескрајно трагичних до величанствених и ретких догађаја

Директор Музеја жртава геноцида у Београду, Дејан Ристић, затражио је од италијанског амбасадора у Загребу извињење и уклањање непримерене објаве у којој се у контексту меморијализације јасеновачких жртава изражава солидарност са хрватским народом.

Историчар Дејан Ристић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је 22. април 1945. дан када је дошло до пробоја последње групе заточеника, система концентрационих логора смрти НДХ у Јасеновцу који се с правом сматрају у историјској науци најбруталнијим губилиштем у Европи у Другом светском рату.

"Сваког 22. априла, а то је и наш национални дан сећања на жртве геноцида, Холокауста, одржавају се комеморативне манифестације широм српског етничког простора", каже Ристић.

"Традиционална комеморација у Јасеновцу обухватила је и присуство представника дипломатског кора, акредитованог у Загребу. Италијанска амбасада у Хрватској поставила је на званичном Твитер налогу фотографију свог амбасадора који одаје почаст жртвама Јасеновца уз јасну напомену да тим поводом изражава солидарност хрватском народу. То је непримерено и недопустиво", рекао је Ристић.

Ристић додаје – замислите ситуацију у којој неки амбасадор приликом комеморације у Аушвицу изражава солидарност са немачким народом.

Интернационализација феномена страдња 

"Ту мора да се буде одлучан и да се реагује на сваки могући начин. Јуче смо као Музеј жртава геноцида упутили протестно писмо амбасадору Италије у Хрватској указујући да су у НДХ припадници хрватског народа бивали предмет прогона искључиво уколико су их власти партиципирали као своје противнике, док су Срби, Јевереји и Роми били законом дефинисани као народи које треба потпуно истребити, не само физички, него идентитетски и верски", истакао је Ристић.

Према његовим речима, недопустиво је да на тај дан, на том месту, у Јасеновцу, на годишњицу пробоја заточеника, било ко изражава солидарност припадницима оног народа који су фактички вршили злочин не само у Јасеновцу већ и на читавој територији НДХ.

"Имамо потребу и обавезу да се бавимо интернационализацијом феномена страдња нашег народа у Другом светском рату, посебно геноцида почињеном над Србима, почињеног на територији НДХ, како се овакви скандали не би дешавали", указао је Ристић.

Како предупредити гест

Из поруке коју је италијански амбасадор упутио из Јасеновца можемо да спекулишемо да ли се ради о случајној грешци или свесној намери, напомиње историчар.

"Бићемо много мудрији ако сачекамо реакцију италијанске амбасаде. Ја сам затражио да се уклони објава са Твитера, да се упути јавно извињење ретким преживелима и стотинама хиљада њихових потомака и сродника који су били узнемирени тим гестом", подвукао је Ристић.

Са друге стране, ово је показатељ да у претходним деценијама, од 1945. па све доскоро нисмо ништа урадили на интернационализацији теме историјског страдања над нашим народом у свету.

"Међународна заједница, свет, грађани не знају да се десио геноцид у Другом светском рату на територији НДХ. Ми се претходних деценија нисмо потрудили да знање и информације пренесемо на њихове језике, да пређемо језичку баријеру и да будемо много присутнији у оним центрима где се промишља, анализира и где се доносе битне политичке одлуке", каже Ристић.

Важна култура сећања

Истиче да су постојали табу приступи када је геноцид над Србима у питању у Другом светском рату, све до пре 20-30 година.

Последњих неколико година улажу се напори на афирмацији културе сећања код нас не само кроз манифестационе програме, већ у области културе, просвете, кроз издаваштво, кроз медије.

Подсетио је да је на РТС-у приказан филм о Пребиловцима који је представио на целовит начин страшну трагедију почетком августа 1941. године. То је, како каже, добар пример праксе који треба да следе и други медији у Србији.

Музеј жртава геноцида ради пуних 30 година – објављено је 180 научних студија о геноциду, одржано на више стотина међународних конференција, реализован је велики број документарних филмова, на стотине образовних програма намењених деци, студентима и грађанству.

Према његовим речима, Музеј жртава геноцида са своје стране је у последњих годину дана утростручио број стално запослених стручњака, а програмски буџет је повећан за 85 одсто у овој години у односу на претходну.

Два догађаја на Ускрс

Напомиње да је један догађај важан у историји крунисање краља Стефана Душана и савезничко бомбардовање Београда, 16, односно 18. априла.

Два битна догађаја наше истирије – позитиван догађај на Ускрс 1346. године у тада престоном Скопљу, а са друге стране 18. април 1944. године – савезничко бомбардовање Београда у Другом светском рату, које је по многим параметрима било разорније од шестоаприлског.

"То је показатељ у којим се све опсезима креће национална историја, од бескрајно трагичних до заиста величанствених и ретких догађаја у историји, као уздизање државе, њеног владара у ранг цара", закључио је Ристић.