Србија се сећа жртава Холокауста, откривено спомен-обележје у Београду

После готово осам деценија, Славко Милановић један је од малобројних живих сведока злочина који су се одвијали у Јасеновцу. Са непуних шест година, гледао је како у мајчином наручју од глади и изнемоглости умире његова млађа сестра.

Не заборавља ниједан детаљ, иако га кроз снове више не прогоне тако често. 

"Док сам био млађи сањао сам оне страхоте, посебно лешеве. Нисам никад видео својим очима ножем убиства, али јесам кундаком. Мајка ме је чувала да не видим то зло, стављала ми је руке на очи, али лешева је било доста", прича Милановић. 

Део обале близу некадашњег нацистичког логора код Старог сајмишта већ носи име јасеновачких жртава. 

Откривено спомен-обележје 

Није им случајно на том делу обале, у близини Споменика жртвама геноцида, откривено и прво трајно обележје у Београду.

Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида каже да смо добили обалу јасеновачки жртава у потезу савског приобаља до кога су између 1941. и 1945. године стизали лешави страдалника.

"Текст на спомен-плочи историјски прецизан, те да не оставља могућност за било какву сумњу и дилему. Тиме почињемо да обележавамо просторе који су обележени страдањем српског, али и свих других народа", поручује Ристић. 

И даље се не зна тачан број жртава

Нема прецизних података о томе колико је тачно жртава система концентрационих логора смрти у Јасеновцу. 

Историчари процењују да број убијених не може бити мањи од око 90 хиљада, колико их је пописано именом и презименом, до више од 120 хиљада жртава. 

Прва званична комисија, у мају 1945. године проценила је да је у Јасеновцу убијено између 500 и 600 хиљада људи.

"Ово тужно место, као и сва наша стратишта сврставају нас, како каже оновремени амерички председник, на праву страну историје коју смо скупо платили – милионима, али не долара, већ милионима живота, душа Јевреја, Рома, Срба и припадника других народа", истиче председник Србије Александар Вучић. 

Поручује да у оба светска рата нисмо били ни тужиоци, ни адвокати, ни порота, нити судије, али да смо увек били жртве. 

"На овом месту свака реч је сувишна, а свака суза оправдана и недовољна. Жртве свих гублишта заслужују тихи и скрушени пијетет и доследно памћење", наводи Вучић. 

После литургије у црвки у селу Млака поред Јасеновца, поводом Дана пробоја логораша представници Срба у Хрватској и Спомен подручја Јасеновац обишли су локалитет Крапје.

"Ниједно од ових места да не буде заборављено" 

Као и у Брочицама, ту су били логори до успостављања концентрационог система Јасеновац. 

Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа истиче да се на ово подручје "може доћи кад није поплава, док се на подручје Брочица не може доћи и кад није поплава јер је запуштено", те да ће учинити све да се то промени.

"Стара Градишка пропада као споменик културе, иако је то био један од најмасовнијих компоненти система јасеновачког логора. Смисао нашег данашњег доласка је да ниједно од ових места не буде заборављено", каже Пуповац.

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату обележава се на дан када је 1945. дошло до пробоја последње групе јасеновачких логораша. Од њих хиљаду седамдесет и троје, пробој је преживело деведесеторо.