Читај ми!

Кад загрми противградни стрелци на положају – одговорност огромна, надокнада мизерна

Сезона противградне одбране почиње 15. априла, а пољопривредници који су започели пролећне радове у воћњацима и пољима већ брину да ли ће ове године бити градоносних облака. Годинама уназад у многим селима бележе се велике штете од града, иако стрелци даноноћно шест месеци дежурају и дејствују и поред лоше зараде. За тај посао добијају минималних 4.000 динара од Републичког хидрометеоролошког завода уз додатно финансирање локалне самоуправе.

Кад загрми небо стрелци су већ на положају. Чекају знак за испаљивање ракета. Тада не размишљају о надокнади коју примају. Важно је дејствовати на време, заштитити усеве и засаде од којих они и њихове комшије у селу живе. 

На том задатку скоро четири деценије је и Братислав Филиповић. Иако минимално плаћен, у сезони одбране од града стално је у приправности. 

"Морам да дежурам ако ћу одговорно да радим. Станица ни је удаљена 15 минута хода узбрдо", каже Братислав Филиповић из села Душковци код Пожеге.

Истиче да има обавезу да истрчи у било које доба дана и ноћи. Не могу да одем као човек ни на приславу, ни на славу, ни на море, додаје Филиповић.

На подручју Ивањице 44 стрелца ангажована су на 22 противградне станице. Танкосићи од априла до октобра гледају у небо. Када наиђу градоносни облаци прекидају све послове на имању.

"Све морам да оставим и да идем. И тамо останем по четири, пет сати, све зависи до облака. Дешава се дођеш кући и почнеш да береш малине, после пола сата поново, па опет идеш тамо", каже Рајица Танкосић, стрелац из села Лиса код Ивањице.

За противградне стрелце у Ивањици ове године из локалног буџета опредељено је шест и по милиона, што је више него у другим општинама. Тако стрелци шест месеци примају по 12.000 динара.

"Накнада коју издваја Републички хидрометеоролошки завод у износу од 4.000 динара месечно за рад стрелаца није довољна и да нема ових додатних средстава посао противградног срелац не би нико хтео да обавља", напомиње саветница на пословима пољопривреде Општинске управе Ивањица, Душица Маџаревић.

Како наводи, у том случају би град направио огромну штету у пољопривреди.

И у Мерошини издваја се приближно новца за стрелце и ракете. У крају где многе породице живе од воћарства. Страхују од града, који се прошле године сручио на око пет хиљада хектара и нанео велику штету.

"Имали смо срећу, па је вишња већ била обрана, али одмах после пар дана пао је град где су биле велике штете пре свега на воћарским културама, шљиви, виновој лози, па и неким ратарским, поготово поврћу", каже Хранислав Стојановић из Пољопривредно-стручне служба Општине Мерошина.

Иако су на непрекидном дежурству, без опреме, уз лоше сеоске путеве и бројне друге проблеме противградни стрелци указују на значај њиховог посла у заштити пољопривредних култура од невремена.

понедељак, 23. фебруар 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом