Читај ми!

Тамара Вучић: Важна помоћ родитељима и деци у раном развоју

Идеја Центра за рани развој деце и инклузију је да се изгради заједнички дом за сву децу, посвећен и деци у ризику од заостајања, са развојним кашњењем и развојним потешкоћама, као и деци потпуно редовног развоја, рекла је супруга председника Србије, Тамара Вучић, у обраћању на Глобалном самиту образовања.

Тамара Вучић је казала да ће Центар бити место за сва питања и недоумице и информације за све родитеље и децу и фокална тачка у којој се скупљају и депонују сва знања у вези са том тематиком.

Нагласила је да ће експерти Центра обављати саветодавну, дијагностичку и терапијску делатност, настојећи да афирмишу најновија научна достигнућа и имплементрају их у породичном окружењу.

''Центар ће пружати услуге подршку раном развоју које обухватају широк спектар услуга и програма, као и услуге ране интервенције'', рекла је Тамара Вучић.

Навела је да је све почело много раније и изван формалног концепта здравствене и и социјалне заштите и пренела ситуацију из личног искуства које је доживела као родитељ.

''Када је мој син Вукан, који данас има четири и по године, имао само девет месеци почео је да ради нешто што се најлакше може објаснити вртењем главе лево-десно. Била сам престављена, успела сам да га снимим телефоном и показала сам педијатру, искусном неурологу, и са великом стрепњом ишчекивала шта ће да ми каже. Рекао је да се Вукан игра. Какво олакшање када вам неко стручан каже да то није ништа или каже шта јесте'', испричала је Тамара Вучић.

Навела је да се тада запитала колико родитеља пролази кроз сличне ситуације и где они налазе своје одговоре и како могу да одгању своје страхове.

''Тако је почело моје размишљање и пројекат једне институције која у фокус ставља породицу и обједињује функције саветовања родитеља како да овладају суптилним детаљима савременог научног промишљања раног развоја деце'', рекла је Тамара Вучић.

Како најмлађима пружити подршку 

Додала је да је кључно питање како најмлађима пружити подстрек и подршку да се суоче са реалношћу, која се најчешће не подудара са измаштаним светом, светом у којем као код Петра Пана деца на сили ведрих мисли лете и упознају се са вилама.

"Требало би да себи поставимо питање како да испунимо своју обавезу и помогнемо им да то богатство своје маште преточе у промене у својој околини, које ће значити напредак за целу нашу заједницу", казала је Тамара Вучић.

Према њеним речима, било би значајно да бар покушамо да нађемо одговор на питање шта је оно што, као друштво у коме се дете рађа и расте, можемо да учинимо да им на том најосетљивијем делу људске заједнице олакшамо овај рани период и сваком пружимо довољно могућности за раст, развој и напредак.

Она је казала да су та питања посебно важна, ако се има у виду да се друштвена заједница у процес образовања и васпитања детета активније и формално укључује тек негде у периоду од треће до пете године, па и касније, а да је целокупна брига за дете до тог периода препуштена породици, са фокусом на мајку и њен интуитивни увид у активности, које детету пружају оптималне услове за развој и напредак.

"Посредовање друштва у овим случајевима се намеће као потреба, ако желимо да саком малом бићу које долази на свет пружимо једнаку шансу за здрав почетак живота и изградимо окружење око њих и скуп особина у њима, коју гарантују чврсту и добру основу за каснији успешан рат и развој", навела је Вучићева.

Најзначајнији рани развој детета 

Указала је да је према већини савремених истраживања рани развој детета је најзначајнији, јер се тада мозак и неуролошки најбоље развија, стварајући одређене целине и везе, које ће му пружити услове за оптималан рад.

"Уједно је то и најнепознатија енигма и најкомлекснији период у развоју, којим се у великој мери одређује судбина малог бића и у каснијим фазама живота, па нећемо погрешити иако закључимо и у читавом животу. Зато је рани развој важан и врло осетљив у одрастању, зато му треба приступити обазриво, костантно не губећи из вида сензитивност дечије природе, посебно у том узрасту", закључила је Тамара Вучић.

Она је рекла да су иза идеје о Центру стали струка и сви сегменти друштва од којих је ипак, мора се признати, најзначајнија државна заједница са својим ресурсима без чијег би, како каже, разумевања и добре воље, овако свеобухватан и важан пројекат остао на нивоу неких лепих и племенитих жеља.

Поручила је да ће улога Центра бити вишеструка - биће то и место окупљања експерата из предметне области, место размене знања, али и место заједничког рада и стварања нових достигнућа.

Додала је да ће Центар бити и место које ће настојати да се повеже са сличним центрима научне изврсности у овој области у Европи и свету, са циљем умрежавања и размене искуства и нових сазнања. 

"Научно- истраживачки рад биће, дакле, важан сегмент рада будућег Центра за рани развој, као места едукација оних стручњака, чији је посао добробит деце и ван седишта институције. Другим речима и радници у сфери медицине, образовања, социјалне политике и у свим развојним саветовалиштима у целој Републици Србији и другим установама примарног контакта, имаће могућност усавршавања, али ће и сами доносити драгоцене примере из праксе и проблеме са којима се сусрећу на дневном нивоу", казала је супруга председника Србије.

Најавила је да ће се Центар бавити и афирмацијом инклузивног света, као и видовима инклузије пре свега у најранијем периоду.

Тамара Вучић је нагласила да је Србија на ово питање одговорила позитивно, те да Центар расте из дана у дан, а његова изградња неће значити да ће се ту и стати.

Она је истакла да је циљ овог пројекта да свако дете у нашој земљи има оптималне услове за раст и развој, као и могућност да оствари свој потенцијал у једној здравој и подстицајној околини.

Тамара Вучић је изразила наду да ће ова идеја да се рашири, да обухвати цео свет и да донесе најлепши детаљ на "нашим украсима света, а то је осмех на дечјим лицима, као симбол задовољног детињства и успешног првог корака на дугом животном путу".

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом