Животић: Бомбардовање СРЈ дало нови живот НАТО-у

Александар Животић каже да 23 године нису довољно велика историјска дистанца да би се агресија НАТО-а могла сагледати у потпуности.

"Сви документарни извори обе стране још нису доступни изузев сећања сведока, учесника, разних мемоара и кроз део докумената Хашког трибунала коме су давани за потребе различитих судских процеса", наводи Животић.

Са друге стране, истиче, да су главни токови могу јасно сагледати.

"То је била брутална агресија на СРЈ која ће имати важно место у српској историји – узроци и последице који су ти догађаји произвели, наратив Запада који се прелио у политикологију и историографију о наводној хуманитарној интервенцији која је требало да спречи страдање и патњу цивила", каже Животић

Указује на то да је слична конструкција ушла чак и у уводни део Резолуције 1244 Савета безбедности УН-а.

О томе како ће историја судити о бомбардовању једне телевизије која је обележена као легитимна мета, што је тада био први пут, Животић каже да је то јасан хуманитарни аспект као и кршење да тада свих међународних обичаја рата, подсећајући да су поред зграде РТС-а, ракетиране и приштинска и новосадска телевизија.

Наводна хуманитарна интервенција и наслеђе агресије НАТО-а

Подсећа да је образложење за напад НАТО-а било да се ступа у рат ради спречавања хуманитарне катастрофе и патње цивила. Као разлог за то зашто немачки војници први пут од Другог светског рата ступају у акцију, тадашњи канцелар Герхард Шредер је користио термин "хуманитарна интервенција" и прикрио праву истину. А истина је да су погинули цивили, да су људи расељени, као што су и Албанци са КиМ то чинили одмах по почетку бомбардовања, али су се после вратили, додаје Животић.

"Са друге стране, Срби који су отишли са КиМ, за шта се по завршетку сукоба сматрало да ће бити интерно расељавање, испоставило се да је било трајно за више од две трећине људи", каже Животић.

Према речима Животића, све наредне интервенције САД и Запада попут Ирака, Либије и Сирије, наслањале су се на искуство бомбардовања СРЈ, али су биле различите по циљевима, захтевима и образложењима, подећајући на лажни повод за напад на Ирак и непостојећи арсенал хемијског оружја Садама Хусеина.

На констатацију да је месец дана по почетку бомбардовања Југославије, НАТО је обележио своју 50. годишњицу у Вашингтону, Животић указује на то да је Алијанса после Хладног рата тада тражила нову сврху постојања и нове разлоге за ширење.

Додаје да је управо бомбардовање СРЈ довело је до хомогенизације и ширења Алијансе и новог живота НАТО-а.

Актуелни самит НАТО-а и паралеле измеђи СРЈ и Украјине

У Бриселу се управо одржавају и ванредни и редовни Самит Алијансе коме присуствује и амерички председник. Животић сматра да се НАТО опет налази пред новим изазовима и да поново тражи нови разлог постојања, што му је рат у Украјини и пружио.

После извесних колебања лидера земаља НАТО, дошло је "експлозивне хомогенизације" земаља чланица Алијансе одмах по избијању рата у Украјини, наглашава Животић.

На питање да ли се могу извући паралеле између бомбардовања НАТО-а 1999. и рата у Украјини, Животић наглашава да прошло 23 године између два догађаја који се, како каже, дешавају у потпуно новим историјским и геополитичким околностима. Ту је цинизам Запада који се наводно бори за вредности које је погазио 1999., додаје Животић, али наглашава да не стоје ни поређења која долазе из Москве.

"Русији не служи на част како се понела током бомбардовања СРЈ. Та силна обећања да ће помоћ стићи, а никада није стигла. Ту је и улога Виктора Черномирдина (специјални изасланик руског председника за косовску кризу) који је у Београд долазио са уцењивачких позиција како би помогао Западу и (представник у разговорима о окончању рата у СРЈ) Мартију Ахтисарију да сломе отпор државног и војног вођства тадашње Југославије је више за стид него за пример", закључује Животић.