Ристић: Агресија НАТО-а на СРЈ – борба Давида и Голијата

Дејан Ристић истиче да је Голијат сваки пут изгубио и рат и битку и то ће се увек дешавати кроз историју када са једне стране имате слабијег учесника у сукобу, жртву која се брани аргументима и правдом.

"Агресија држава НАТО пакта на СР Југославију је историјски и симболички бескрајно важна не само за нас већ за читав свет зато што представља једну од прекретница у периоду пост хладноратовске Европе и света", објашњава Ристић.

Зашто је дошло до бомбардовања

Директор Музеја жртава геноцида додаје да кроз историју врло често постоји дуализам када са једне стране имате силу аргумената а са друге стране аргументе силе.

"Овај пут су превагнули аргументи силе, аргументи насиља и потребе да се брутално демонстраира политичка и војна моћ, сврха једног војног савеза али бих се усудио да кажем и идеолошког савеза који је био на смирају. Те године је био јубилеј НАТО пакта и то је био још један од додатних симбличких мотива", поручује Дејан Ристић.

Према његовим речима пуно тога није имало везе са дешавањима на нашем подручју, за ту страшну представу за цео свет а за нас трагедију која је трајно обележила нашу новију историју.

Последице бомбардовања

Када се говори о последицама бомбардовања Ристић каже да оне нису биле само тренутне, иако су тада биле највидљивије, али упрво због тога што су коришћена правно недозвољена убојита средства, касетне бомбе, пројектили са осиромашеним уранијумом ми и дан данас осећамо последице и на територији Србије и Црне Горе.

"Последице су страшне, дугорочне и против њих се треба на сваки начин борити. Један од најефикаснијих и најдостојанственијих начина је сећањем односно незаборавом на оно што се догодило и учењем нас и других да се то више никада не догоди", поручује директор Музеја жртава геноцида.

Уништена инфраструктур, градови, болнице, возови, мостови, културна и материјална добра. То је био рат, додаје, који је имао за циљ да демонстрира апсолутну силу НАТО пакта у Европи, рат који је био први оружани сукоб од Другог светског рата на територији старог континента, рат који је требало да покаже да НАТО још увек има неку сврху, да постоји потреба за њиме и читава једна нација и држава је била полигон за демонстрирање тиј идеја.

"Тај рат, није само агресија, већ прави рат у правом смислу те речи је означио једну нову етапу у међународним односима не само у Европи већ у читавом свету зато што је то рат који је обиловао ратним злочинима, злочинима против човечности, злочинима искљичиво над цивилима, рат који је означио да је могуће напасти једну суверену, независну државу, без било каквог одобрења и сагласности СБ УН што је тешко кршење међународног права и самим тим отворио врата пакла за бројне друге сукобе који су се десили на ваневропској територији", подсећа историчар Дејан Ристић.

Додаје да број и карактер жртава, доминантно цивили, говори који је био циљ агресора.

"Не искључиво војно поразити нашу државу већ пре свега очитати нама једну лекцију и очитати лекцију читавом свету шта значи ако се неко успротиви таквој сили какав је НАТО пакт. Вођен је и медијски рат који је имао за циљ да оправда бомбардовање, које је било потпуно нелегално и обиловало ратним злочинима. У бази Авијано за Ускрс су потписивали пројектиле за "Срећан Ускрс" на енглеском. То је нешто слично што се дешавало и током Другог светског рата посебно када је Београд у питању али и други српски градови. У том смислу успостављена је страшна историјска паралела, свесно или несвесно, и са бомбардовањима наших градова током Другог светског рата", поручује историчар Дејан Ристић.

Солана, Кларк, Олбрајт - имена која никада нећемо заборавити

"Имена Хавијера Солане, Веслија Кларка и Медлин Олбракт нећемо, не треба и не смемо да заборавимо. Дужни смо да их памтимо не по добру него по злу. У историји је мало тога случајно, историја уме да покаже врло јасне и симболичке поруке. Олбрајтова је преминула у предвечерје бомбардовања и није то случајно", каже Ристић.

Недужна деца страдала на набруталнији начин

Додаје да када се говори о деци понестају речи, посебно о деци која су недужно страдала на најбруталнији начин; бебе, мала деца, Милица, Бојана и бројна друга деца. Музеј жртава геноцида ће цео дан посветити овој тужној годишњици, полагањем букета белих ружа на споменику у Ташмајданском парку.

Како је медијска кућа постала легитимни војни циљ

"Било је потребно оправдати злочин и представити злочин као хуманитарну акцију. Сетите се да су измишљали геноцид, егзодус, све што је могло да им падне на памет не били лажима прекрили слике које су долазиле из Југославије. Било је потребно да се уништи најважнија медијска кућа у том тренутку и да се пошаље порука да рат није искључиво против Југославије него рат за истину. Желели су да креирају своју истину сачињену од потпуних лажи и у томе нису успели", истиче Ристић.

Три ствари никада не смемо да заборавимо

Према речима историчара три ствари никада не смено да заборавимо. "Прва ствар јесте слободарство и спремност на отпор. Ми смо тада показали да смо спремни на отпор и пружили смо јуначки отпор. Друга ствар је истина да је у питању био ратни злочин и илегална, противправна агресија на суверену државу и трећа ствар је обавеза да то морамо да памтимо и не смемо да заборавимо", каже Дејан Ристић, историчар и директор Музеја жртава геноцида.