“Страх нестане кад се покрену мотори авиона“, сећања пуковника Васиљевића на одбрану од НАТО-а 1999.

Дејан Васиљевић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавио да је НАТО извршио око 2.400 ваздушних удара са преко 400.000 испаљених пројектила.

"Било је ангажовано око 1.150 авиона који су испалили око 22.000 тона убојних средстава, око 1.300 испаљених крстарећих ракета и око 1.000 касетних бомби које су испаљене на отприлике 219 локација, на око 23.000 квадратних километара. Све то говори о снази удара НАТО-а на нашу земљу", рекао је Васиљевић.

Било је тешко и полетети и слетети, наводи Васиљевић.Читав живот се, додаје, школују да једног дана то за шта су се обучавали покажу на делу

"Дошао је тај дан, 1999. година. Непријатељ је никад снажнији, ми нисмо штедели животе да одбранимо отаџбину и колико-толико смањили губитке који су могли бити нанесени ударима из ваздуха. Нису ту само ваздухопловци, ту су припадници 250. ракетне бригаде. Оборен је један од најсавременијих авиона - Ф117. Не треба заборавити момке на Кошарама, ни деца, а ни прави војници", истиче Васиљевић.

Постојао је, указује, притисак и доза страха који је нестао када су се мотори покренули, као и осећај који није имао ни пре, а ни после тога.

"Једноставно један лет у једној тишини, где скоро да не чујете рад мотора, браните нешто најсветије. Непријатељ је далеко надмоћнији. У таквој прилици немате пуно времена да размишљате о страху, него како да на најбољи начин извршите задатак", наводи Васиљевић.

Напомиње да се у том тренутку налазите у ситуацији таква каква је.

"Размишљате да извршите задатак, сачувате свој живот и технику и вратите се на позицију са које сте полетели. То важи и за 250. ракетну бригаду, и за децу која су била на Кошарама. Опис за све те младиће био би као у песми 'што су мали за војнике, а велики за јунаке'", каже Васиљевић.

Сва искуства из тог периода, наводи, уносе се у обуку садашњих младих пилота, оно што су приметили да је најбољи начин да се задатак изврши.

"Тренутно смо сведоци да је државно руководство је издвојило значајна средстава за набавку и ваздухоплова, ракетних система, модернизацију авиона. Имамо средства набаљена и на истоку и на западу. Карактерише их да су нова и да су најбоља на свету у својој класи. Нама је остало да технички овладамо тим средствима, а пред летаче се поставља задатак да их што боље искористе. Могу вам рећи да су могућности заиста велике, свих ваздухоплова које смо набавили", закључио је Васиљевић.

Аеродром Лађевци међу првим НАТО метама 

Годишњица бомбардовања биће обележена у Краљеву на које је НАТО у 172 напада бацио више од 600 пројектила.

Аеродром у Лађевцима био је међу првим метама НАТО пројектила. Од 24. марта 1999. 54 дана је Краљево било бомбардовано. Миодраг Илић из Богутовца још памти ноћ када је бомба пала недалеко од његове и комшијских кућа.

"Срећом били смо у кревету где није нас ништа закачила. А да смо били у кухињи, док су падали гелери пробило је стакло, чак смо нашли гелер у кухињи тамо, у ниши. То је једно килограм, тако, до два", сећа се Илић.

У Богутовцу је уништено или тешко оштећено девет кућа. Бомбе су погодиле и војна складишта, али и Беопетролова складишта горива и управну зграду. За НАТО, легитимни циљеви били су и железничка станица, два моста у Ибарској кллисури, основна школа која је сравњена са земљом.

"Број ракета, односно бомби који је пао на околна брда и ту планине, вероватно је много већи, а ово што смо ми набројали и што смо могчли да се уверимо и да гледамо свакодневно, значи 136 ракета или бомби је пало. Пуком срећом, кажем хвала богу да нико није страдао", каже Божо Вукосављевић, из Богутовца код Краљева.

Потресне сцене забележили су и сниматељи дописништва РТС-а у Краљеву. Ненад Димитријевић не може да заборави слику из болнице у коју су довезени повређени из аутобуса у Витановцу, међу којима је била и девојчица.

"Коју су извезли из операционе сале и носе у кеси одсечену ногу. Девојчица је била мала. Јер су они гађали, у Витановцу су гађали аутобус. Срећа, па је у међувремену, између аутобуса и места где је бомба пала наишао камион са монтом, иначе би цео аутобус отишао", прича Ненад Димитријевић, сниматељ РТС-а у пензији.

Посебно је било опасно у местима где су пале касетне бомбе. Нису то знали ни људи који су спасавали и животиње, али ни екипе РТС-а.

"Ја сам ишао кроз снег ишао и шутирао касетне бомбе да би их снимио како треба. Изгледа да нисам шутнуо ону праву и претекао. Јер сутра дан је човек погинуо радећи на том касетним бомбама, у наручју му је експлодирало не знам колико тих бомби", испричао је Живота Јевтић, сниматељ РТС-а у пензији.

Током бомбардовања Рашког округа повређено је 105 грађана, док је 12 преминуло од последица тешког рањавања. Погођено је више од 3.600 стамбених објеката, 12 школа, седам здравствених станица, два дечја вртића и 24 привредна објекта. Оштећена је путна и железничка инфраструктура.