Боје на школском семафору мењају се већ две године – да ли се лакше добијају петице

Боје на школском семафору мењају се већ две године. Настава уживо, кобиновани, па онлајн модел.

Ученица четврте године Гимназије у Зајечару Милица Јовановић рекла је да јој недостају часови и социјализација, дружење са другарима.

"Међутим, највећи проблем су нам изостаници са часова ако не пратимо један час уживо, не знамо докле смо стигли, па ни професори не знају шта су предавали једној, а шта другој групи, а волимо да идемо у школу сваког дана", рекла је Милица.

"Будући да сам у одељењу са само 16 ученика, ми идемо сваки дан тако да се нисам сусрео са комбинованом наставом и сматрам да сам у предности због тога", рекао је Марко Ранчић, ученик четврте године Гимназије у Зајечару.

На неким факултетима, попут Економског, настава је организована по хибридном моделу. Студенти су могли да бирају да ли ће долазити на факултет или ће предавања слушати онлајн.

"С обзиром на то да смо већ две године у оваквом режиму и да је настава углавном била организована онлајн, студенти су се доста одвојили од самог факултета и можда заборавили како је то студирати заправо на самом факултету, надамо се да ће Економски факултет и у наредном периоду успети да организује такву наставу", каже Маја Мартиновић, студент продекан Економског факултета у Београду.

Професори кажу да су се трудили да нађу разне моделе како би били што приближнији непосредној настави.

"Када је једна група у школи, ја другу групу укључим онлајн тако да они прате та дешавања. Деси се да због техничких могућности, некад тај снимак и није баш идеалан. То је блиско непосредној настави, али није то баш како треба", каже Наташа Станојевић, професор математике и рачунарства и информатике у Гимназији Зајечар.

Сматрају и да су у протекле две године много тога, као и ђаци, научили о комбинованој и онлајн настави – како би требало да се одвија, о раду од куће. Али:

"Нажалост, ове две године се већ одражавају на наше ученике, на ниво знања, на ниво постигнућа, који је много мањи него пре короне. Сада се и сами ђаци слажу да много лакше добијају добре оцене, али да школу не доживљавају као раније. Школа им недостаје, али у школи више не могу да се снађу", каже Јасна Јанковић, председник Уније синдиката просветних радника Србије.

Сви заједено треба да допринесемо да образовање буде што квалитетније, кажу у ресорном министарству.

"Свака установа има аутономију сваки наставник има аутономију, као професионалац. Он је тај који планира, који конципира и који реализује сам процес наставе. Ми смо као министарство доставили стручна упутства школама, увек смо били отворени преко школских управа и саветника да подигнемо квалитет образовања. Радили смо и евалуацију, наши савети школских управа су обилазили школе, давали смернице како да унапреде цео процес наставе", каже Милан Пашић, помоћник министра просвете.

На основу урађене анализе, кажу, до сада је 91 одсто наставе у основним школама реализовано непосредно, а осам одсто по комбинованом моделу.