Туристи све више посећују Ђуђево, село у коме дуже од два и по века живе Русини

У старој русинској школи у бачком селу Ђурђеву изложена је русинска одлога. То су предмети који су се некад користили у животу Русина, а пописани су по музејским стандардима, каже Мирослав Чакан, који волонтерски обавља посао водича.

Они који дођу да виде колекцију најчешће се интересују за причу о детаљима женске народне ношње.

"Специфично је што је имала неке своје карактеристике у смислу да се знало ко носи баршуњ, то су носиле девојке. Ко носи фићулу. То су значи украси на глави. Носиле су удате жене, ко носи мараму, то су биле жене које су већ имале децу. То су била нека неписана правила и ми то сад овако покушавамо да сачувамо, јер све је мање тих ношњи има по кућама", каже Мирослав Чакан, Етно кућа Ђурђево.

Због короне туристи више обилазе Србију, а то је ишло на руку туристичким радницима у општини Жабаљ, који су у туристичку туру уврстили и шетњу Ђурђевом.

Неколико група које су овде долазиле су посећивали русинску и српску цркву, домаћинство које производи лубенице по чему је село познато и збирку историје Русина.

"Ове групе што су до сад долазиле у Ђурђево, биле су изненађене oткуд Русини и ко су они и шта они раде овде у Ђурђеву? Али, наравно када чују причу, историју, како се уопште Ђурђево насељавало, онда се изненаде једном одличном суживоту Срба и Русина на овом простору", додаје Марија Чупић из Туристичке организације Жабаљ.

Русини су се на ове просторе доселили пре 270 година са Карпата и простора који данас припада Украјини, Пољској, Словачкој и Румунији. Места која су седишта Русина у Војводини су Крстур, Куцура, Ђурђево, Врбас, Нови Сад, Бачинци и Шид.