Друштвене мреже – између борбе за кориснике и што већи профит

Вредност компаније Мета, како се од недавно зове Фејсбук, само у једном дану - пала је за четвртину, односно за око 200 милијарди долара, што је највећи дневни губитак једне компаније у историји Волстрита. Пад вредности Фејсбукових акција повукао је на доле и деонице других друштвених мрежа, и Снепчет је изгубио више од 20 одсто вредности, а Твитер пет процената. Све то у дану када је Фејсбук обележио 18 година постојања.

Своје пунолетство "Фејсбук" прославља падом броја корисника, али и акција на берзи. Kомпанију, у чијем су власништву и Инстаграм и Вотсап, основали су студенти, али га они данас много не користе.

Анкетирани грађани навели су да највише користе Инстаграм и Тик-ток, док је мањи број активан и на Фејсбуку и Снепчету.

Пре Фејсбука била је само једна мрежа – Мај спејс, данас их има много, а корисници су се распоредили по старости и интересовањима. Оно што је свима заједничко – широк простор за рекламе и прикупљање података, свих нас.

"Велике друштвене мреже улажу пуно у безбедност, али што су веће имају веће ризике, када се деси неки мали пропуст он може бити велики. Боље је веровати великим компанијама, које имају читаве тимове који се баве безбедношћу него малим стартаповима", казао је Ђорђе Кривокапић, доцент на Факултету организационих наука.

Пандемија и ограничења преместили су већи део догађаја из реалног у дигитални и виртуелни простор. Појавиле су се и специјализоване мреже попут Дискорда, са затвореним групама, на специфичне теме попут пољопривреде.

"Следећи корак је да сви ми стојимо у виртуалном простору, можда смо на плажи или на некој дестинацији и ту рецимо ја држим предавање групи од 20 запослених. Преокрет у развоју друштвених мрежа десио се када су политичари схватили да је то добро место и за њихову промоцију", рекао је маркетиншки стручњак Исток Павловић.

Уредник на Интернет порталу РТС-а Раде Мароевић објаснио је да се борба на друштвеним мрежама води тако што они који воде кампање директно гађају људе за које сматрају да су њихова циљна група на различитим друштвеним мрежама.

"Трамп и Бајден су током изборне кампање масовно гађали афроамериканце у граду Kеноша у Висконсину током расних немира, током протеста и акција полиције", навео је Мароевић.

Попут светских политичара и наши све чешће користе друштвене мреже за слање порука бирачима. Посебно у дане предизобрне ћутње јер наши изборни прописи не виде друштвене мреже.