Ваздух не сме да се види и да смрди, шта се предузима да се овај проблем реши

Последњих дана широм Србије ваздух може да се види голим оком и да се намирише. Пре неколико дана, концентрација загађујућих честица у Београду била је толика да је главни град Србије сврстан међу пет најзагађенијих на свету.

Градски завод за јавно здравље упозорио је тада грађане да смање физичку активност и боравак на отвореном, а посебан опрез препоручили су осетљивим групама, хроничним болесницима, старим особама и деци. 

Андреј Шоштарић, начелник јединице за испитивање квалитета ваздуха из Градског завода за јавно здравље, каже за РТС да квалитет ваздуха зими највише диктирају метеоролошки услови, док су остали фактори – попут саобраћаја – углавном константни.

Температурне инверзије и ветар, односно одсуство ветра, могу направити проблем. 

Шоштарић наводи да Градски завод за јавно здравље има 15 аутоматских мерних станица које прикупљају податке у реалном времену.

"Сви подаци се континуално сливају у централни рачунар Завода, рачуна се индекс квалитета ваздуха и на сатном нивоу објављује на страници Беоеко и тако обавештавамо грађане", каже Шоштарић додајући да ће током ове године у Београду бити инсталирано још 15 аутоматских мерних станица.

Шоштарић наводи да се тренутно не располаже алатима који могу да предвиде какав ће бити квалитет ваздуха, али план је да се развију.

"План је да се на основу вештачке интелигенције развију програми који ће дати прецизна предвиђања, на томе се ради. Треба да укрстите податке нпр. 10 година уназад са метеоролошким подацима и да добијете зависност која ће дати поуздану предикцију. Надам се да ће то бити у наредних годину или две", истиче начелник јединице за испитивање квалитета ваздуха у Градском заводу.

Када је реч о индивидуалним ложиштима, Шоштарић указује на то да су предвиђене субвенције за промену котлова, за прикључак на гасовод и топловод, као и за замену столарије.