Историчари о Дану победе и Великом рату: Србија јединствена по биткама, победама и жртвама

Момчило Павловић је гостујући у Дневнику РТС-а рекао да на два минута од 1919. године британски краљ је рекао да се у тишини треба помолити за све који су страдали у Великом рату.

"Та традиција се у Комонвелту и данас поштује од тог времена, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, ми смо као победници српску државност уградили у једну ширу заједницу. Ово није био званични празник, а на овај дан не само да су прављене разне комеморативне свечаности, него је откривен споменик захвалности Француској и други споменици", наводи Павловић.

Према његовим речима, почаст и тишина не требају мртвима, него живима, нама и генерацијама које долазе.

Свака историја, указује, почиње из садашњости и ми из овог тренутка извлачимо поуке и размишљамо зашто смо ту, где смо ми међу земљама напредног света, како се говорило 1918.

"Србија је чувајући своју државност извела војску и народ и касније је уз помоћ савезника васкрсла и онда је своје интересе уклопила у шире интересе за које се веровало да су браћа и направљена је заједничка држава", навод и Павловић.

Све се, каже, мења, па и поглед на историју.

"Јединствени смо по томе што смо избегли са војском, па се вратили, али смо јединствени и по споменику захвалности једној савезници, Француској, где стоји реченица да смо Француску волели. После 100 година, 2018. године Србија није третирана као савезница на тој великој свечаности у Паризу. Пре тога су се француски председник Митеран и немачки председник Кол ухватили за руке обележавајући заједночко страдање",

Србија треба да поштује сопствену историју, јер проблем је настао када смо изгубили контакт са својом традицијом и својом историјом.

"После разбијања те заједничке државе покушава да се врати тачкама из историје који су битни. Први светски рат је неспорна тачка коју су нам и други признали. Тај допринос Србије треба валоризовати и истицати оно што су други о нама рекли, а не оно што ми о себи причамо", напомиње Павловић.

Истиче да је 1914. године Церском и Колубарском битком Србија задивила свет, као и борбама за Београд.

"То су велике битке. Тек када је Немачка са Аустроугарском кренула са својом војском српска војска је морала да се повуче", закључује Павловић.

Марковић: Мала земља великих људи

Предраг Марковић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а рекао да је то једини празник у Србији који делимо са целим светом.

"Он се обележава у земљама Комонвелта. Као што ми носимо Рамонду, Британци носе мак, који симболизује поља мака у Фландрији. Када смо били не само део света који је победио, него део најхрабријих, најуспешнијих армија на свету", рекао је Марковић.

Наталијина рамонда је, каже Марковић, цвет који не може да пропадне, као и наш народ.

"Диван симбол и имамо свој, Нисмо узели мак. Цвету треба кап воде, а нама кап слободе", напомиње Марковић.

Према његовим речима, српска војска је начела крај рата.

"Она је својим ударом 15. септембра прва која је пробила фронтове. Ми смо ти који су започели крај рата", додаје Марковић.

Повлачење преко Албаније је, указује, чудесан догађај.

"То је врло редак догађај. Да држава буде прегажена, а да сачувамо вредност динара. Динар је имао златну подлогу, за разлику од круне. Ми смо успели да као земља која нема територију сачувамо валуту", каже Марковић.

Српски војник је био гладан, у опанцима, воли своју земљу.

"Цео народ се борио за исти циљ. Тај народ је остао у светлој успомени јер није било издајника. Српска војска није убила ниједног заробљеника. Заробили смо по 50.000 или 60.000 људи у великим биткама и ниједан није стрељан. Официри су носили сабље заробљене", истиче Марковић

Први светски рат је Велики рат због величине коју смо показали.

"Никада тако мала земља је постигла толике победе. Аустроугарска је била осам пута већа од Србије, али смо их толико тукли да су морали да позову Немце у помоћ", наводи Марковић.

Марковић додаје да се око броја жртава води расправа, и да различите процене говоре да је Србија изгубила између 700.000 и милион и 200.000 становника.

"Отприлике је пола милиона Срба разлика у проценама. То су највећи губици икад које је нека држава претрпела. Та бројка, колика год да је, кад се стави у однос са бројком Србије од пре 1912. године, која је много мања од Србије 1914. године", наводи Марковић.

Наводи да смо ми, али и најбољи међу Словенцима и Хрватима сматрали да је Југославија била једини пут. 

Свет, каже, није био исти после Великог рата јер је женска еманципација одлично напредовала због рата, јер је 30 милиона жена наставило да ради после Првог светског рата и нису хтеле да се врате кући.

"Америка је неначета. Рат је задао ударац европском престижу. Свет се потпуно променио. Четири царевине су пале у Европи, пала је Аустроугарска, Русија, Немачка и Турска, то је невероватан догађај", сматра Марковић.

Сматрамо да је Француска највише помогла, помагала је Русија колико је могла.

"Али, највише смо помогли сами себи. Наметнули смо се. Нико није рачунао на ту војску и да ће из албанских гудура да изађе толика војска и толики народ. Добровољци у Србији су чинили једно 15 до 20 посто војске", указује Марковић.

Не смемо да заборавимо војводе, Надежду Петровић, енглеске болничарке.

"Сваки наш прадеда је био херој у том рату, свака жена. Замислите какве су те жене хероине које су сачувале породице, седам година саме", истиче Марковић.

Наша земља је, додаје, после Балканских ратова била исцрпљена, али је имала спремну војску.

"Србија се демографски брзо опоравила, већ је 1922. године престигнут број становника из 1910. јер је имала огроман наталитет, али је духовно ударац био страшан", наводи Марковић.

Можемо, наводи, да будемо поносни.

"Ми смо потомци великих људи, ми смо мала земља великих људи", закључује Марковић.